Српски сион

С тр . 726^ „СРПСКИ СИОН." Б р . 44.

јеванђељске. И не само то, него од времена на време труде се римпаие силама свим и муче се, да како год потчине себи и својим заблудама православље на истоку, које је не повређено, чисто и традидионално очувало веру, тражеки сједнњење саборне Христове цркве, на начин њима својствен, нрост, неоснован. 2. И тако садањи блажењејши напа римски Лав ХШ. ; поводом свога епископског јубилеја, обнародовао је, месеца јула нрошле спаситељске године, окружну посланицу, упучену на владаоце и народе целе васељеие. којом позива у.једно нашу православну саборну и апостолску Христову Цркву, да се сједини с папским Престолом. и то сјединење, мисли, можз бити само, ако се призна: његово архијерејско првенство и највита духовна и световна власт целе Цркве, п ако се он — пана призна за јединог намесника Христовог на земљи и делиоца сваке благодати. 3. Свако хришћанско срце дужно је да жели сједињење цркава, а нарочито васељенско иравославље, које је задахнуто истинитим духом побожности, имајући у виду божансвтени циљ, ради којег је установљена црква од Богочовека и Снаситеља нашег Христа. ватрено жели то сједињење цркава у једном нравилу вере, и на основу апостолског и традицијоналрог учења, где је, доиста камен краје-уголни еам Нсус Христос (ЕФес. 2. 20). И за то се јежедневно у у својим јавним молитвама моли Господу, да скуии уједно растурене и поврати заблуделе на прави пут истине, који једини води к животу свих т. ј. јединородном сину и Слову Божијем, Тосподу нашем Исусу Христу (Јов. 14, 6.) Сагласно овакој светој тежњи, и овим путем, наша православна Христова Црква, готова је свакад, да ирими сваки предлог о сједињењу, ако само римски енископ одбаци једанпут за свагда самовољом уведене у цркви својој, многе и разне нротив јеванђељске новотарије, које су н изазвале жалосно оцепљење Цркава, источне и западне, и новратити се на ноље светих седам васељенских сабора, који су сакуил.ени били у духу светом из застунника свих светих Божијих Цркава, ради расветљења прве вере и учења против заблуделих јеретика, и који имају општу иотврду и трајност у Цркви Христовој. II ово је иравославље вазда и снисима и окружним посланицама доказивало напској цркви, јасно и отворено, да, све дотле док ова остаје цри својим повотаријама, а нравославна Црква

при Божанскнм и апостолским предањима и установама првих девет векова ХршпИанетва, за које време занадне цркве беху у заједници и једном учењу с источним црквама, — свака је реч о сједињењу узалудна и празна. Услед тога смо и ћутали до сада и не сматрасмо за вредно узети у обзир папску окружницу, о којој је реч, мислећи, да је некорисно говорити ушима, које пе Ч УЈУ- А- |,и т0 што напска црква, од некога времена нанусти иут уверавања и преговора, и на онште чуђење, ненојмљиво отпоче саблажњавати евест простодушнијих Хришћана православних варљивим својим посланицима, који се јављају у облику Христових апостола (кор. II. 11, 13.) шаљући све на исток у оделу и капом на глави, као што је нронисано и за нравославне свештенике, и употребљава многа друга н различна средства, ради ностигнућа свога прозелитског циља, те за то по светој дужности отпуштамо ову патријаршијску и синодалну окружницу, ради очувања православне вере у благочашћу, знајући; да „чување истинитнх канона (травила) озбиљна јс дужност свакога, а много више оних, који су сс удостојили да управљају и брину о другима и (Фотија нисмо 3 §. 10). 4. Постоји, као штоје речено, света и срдачна жудња свете саборне и апостолске Христове Цркве за сједињењем оцепљених цркава с њом у једном канону (нравилу) вере; и без овога онемогућено је свако јединство у вери и постигнуће жеље о сједињењу Цркава. И кад тако стоје стварп, онда се доиста чудимо, да Блажењејши Паиа Лав XIII., и ако и сам признаје истинитост овога, иада у очевидну нротивуречност изјављујући с једне стране, да истинитост јединства лежи у истинитом и једном веровању, а с друге опет, да свака црква, н носле сједињења може чувати и држати своје догме и канонске одредбе, па ма ове биле и различне од наиске цркве, као што се види из новије енциклике Блажењејшег од 30. новембра 1894. год., јер је нротивуречност очевидна у томе, кад у једној и истој цркви, један верује, да свети Дух исходи од Оца, а други да исходи од Оца и Сина, један крони или облива (рауиајлос) а други погружује три нут у воду (Ватгхссу^а) један употребљује квасни хлеб у светој тајни Божанске евхаристије (Г^ор.о;), а другн неквасни (а^оцо;); један нричешћује народ из св. Чаше; а други то чини само св. Хлебом, и овоме подобно. Шта дакле нричињава ова протнвурсчпост, ио-