Српски сион

В р . 44

О тр . 725

увек истинитог, одлучног и истрајног самоирегорења за онште добро. У лицемерству и п>>ловној нобожности свега тога н не може бити. „Вера је победа која победи свет."' Вером ћемо и ми нобедитп, ако веру узимамо, као што смо се вековима вером својом одржали у светој пам и милој цркви православној. Одржаћемо се и даље. И иобедићемо! Кобедићемо у знаку вере, у знаку Хришћанства, у знаку иравославља. Али та вера, то Хришћан ство, то иравославл>е наше, не сме нам бити само на уснама, не само у црквеном дивном цјенију, не само у бл.еску и сјају сиол.ашн.ега богослужења, него : у души, у срцу, у мислима, у жељама, у тежњама, у свима идеалима нашим, у целима нама, у целом животу и раду нашем Кад се крстимо, да нам вера подиже руку, а не страх. Кад се Б)гу молимо, да нам љубав казује речи, а не себичност. Кад се клањамо светињама, да светлимо у врлинама и у добру сваком. Кад славимо свето своје иравославл>е, да смо спремни увек душу дати, живот заложити. Тако Србин треба да верује и веру своју нотврђује чином; а лицемерства, иоловне вере н лажне нобожности да се клони и стиди, увек н свагде Тако ћемо се одржати, тако ћемо и победити! *

А сад љубезна браћо, нриступимо сви,омладино мила, узданицо наша, приступи особито ти, тихо и скрушено, духом својим вечној слави великомученика св Димитрија. Поклони се величини мученичког му самопрегорења. Загреј се на сунцу јаке му вере н хришћанских врлина. На светлости сјаја мученичког му венца научи се: како у Б.ога вероваги и уздатп се треба, како своју веру љубити, својој цркви одан бити. за опште добро живити, за пдеале живити и мрети треба. Омладино! теби се обраћам. Вас, будући проноведници и гласници Јеванђелских истина, учитељи и браниоци на]»ода сриског, вас молим, молим у име славе светог нам иравославља и рад среће и будућности народа нам српског: мрзите лицемерство, презирите лаж, ма се и Богу молила. Нама треба истине. Истине у вери, истине у љубавп, истине у нади; истините побожности. Така вера и мучеништвом сија; така љубав и чуда чини; така се нада никад не вара. Така нам треба! У истинитој верц, љубави и нади, у по! божном одушевљењу нашем, сигуран је компас, : сигурна је крма, сигурна су јадра, с којима ће нам народно-црквени брод пребродити море, ! на које се навезао. . . Ако свега тога узимамо, иребродиће сретно. Ако Бог да, — амин. &

ОКРУЖНИЦА Патријаршијека и Синодална поеланица Впреоевећеној и Преоевећеној у Христу браћи, Митрополитима и Епископима, евештенетву и целом благочеетивом и побожном православном народу најеветијег апоетолског и патријаршијеког преетола Цариградеког.

„Ономињите се епојих учител.а, који вам каанваше реч Божију, гдедлјте на свршетак њихова живота и угледајте се на веру љихову. Исуе Христос јучеје и н данас онај исти н ва век", (Јев. 13, 7-8). 1. Великим је болом обузета и дубоко ожалошксна свака иобожна и православна душа, која се искрено залаже за славу Божију, гледајући, да непријатељ добра и човекоубица, још из почетка нотетрекнут завишћу човечанеког спассља, ие нрсстаје иикако ссјати разан коров

и кукољ у љиви Гоеподњој, који угушује растеп,е и;ивота. И у ком се од вајкада иојавл.ује јеретички кукољ — у цркви Божјој, који јс често пута сметао и смета човечанском роду, и спасењс у Христу, и који као семе лукаво и трули део праведио сс сече и одваја од здравога тела православне саборне Христове цркве. Тако је у последња времена лукави тај демон оцеиио од иравославне Христове цркве све народе на западу уселив у римске енискоие мисли, ирекомерно лажне убразиље, из којс се изродишс разне новотарије, бссмислене и нротив