Српски сион

В р . 44.

љубави, и себо сама укрепити таком надок у Бога. Значи, уздићи се душом и срцем, мислима и тежњама својим до иеба, заверити се Христовом Јеванђељу, узети крст свој на себе, поћи за Христом и стати у верну и прндану службу — Јеванђслских истина и хришћанских врлина. Без свега тога недостојно је иристуиити светињи и клањати се величинн мучеништва и светитељства. Без свега тога невати му славу, — лицемерство је, варање је и неба и земље, и Бога и људи. А то је недостојно деце божје и чланова Хрисгове нркве; недосгојно је св. иравославља, недостојно је, али и на несрећу, милога нам Српства. Има ли међу вама, љубљена браћо, који би нред овим истинама морали ником ноникнути? Нећу да испитујем. Н^ка сваки сам себе испита. А над нама је Господ, који све то знаде, за кога нема тајне, нп скривених мисли. Али у широком божјем свету, у недрима велике и вечне цркве Христове, ваистину има их недостојннх, којима се душа и срце не загрева и не подиже ни пред величином и светнњом самог мучеништва за Христову цркву; којима ни највећи подвизи и самоодрицања за славу Христове цркве и достизавање хришћанских врлина и узора; којима ни најсветлији примери хришћанске вере, љубави и надз не могу покренути ни срца ни душе, да се загреју у својој равнодушнлсти ирема вери и цркви, и дужностима хришћанским. Има их, да има их, који се и самоме Богу приближују устнма својим н уснама га поштују, а којима срце далеко сгоји н од самога Бога. Доста их је, који се крсте крстом Христовим, али свој крст не носе. Који уточишта траже у Христовој цркви, ал' је се животом својим одричу. Који се ноносе св. православљем и у њему спаса траже, а делима га својим срамоте и издају. И данас има фарисеја; јер лицемерство и лаж су грех и норок, који земљу не остављају, којима људи још робују. Сигурно за то, да се позна разлика међу људима, да се знаде разликоватп добро од зла. А где ћемо наћи ту лицемерност н лаж? Код људи, чпја је вера половна, чија је љубав нестална, чија је нада у Бога нроменљива. Код оних, који верују у Бога кад су у невољи, који га љубе кад га требају; који су

побожни кад страхују, који се надају у Вога онда, кад стрепе од казни за недела своја. А зар така вера што год вреди, зар така љубав љубити знаде, зар така нада наде нма? Не. Такој вери далеко је небо, такој љубавп ни ближњи није близу, така, нада без надеје. Лицемерство је то и варка. А лицемерство је лаж. Страшна за људе ноједине, а кобна за народе целе. Страшна за л>уде јер је страшна и грозна цустош душе, нразнина срца н жнвот без наде. Кобна је за народе, јер историја казује, да су народи и са врхунца своје моћи и славе пропадали, кад их је остављала истинита вера и нада у Бога. кад се у њима небеска искра побожног одушевљеп а гасила у таштини и варцп верског лицемерства и наравствене самообмане. Да, без верског, без побожног одушевљења, нојединцу нема душевнога мира и миља, а народима ни опетанка. А верско и побожно одушевљење пламти само из душе истинитом вером запаљене, само у срцу Јеванђелском љубави успламтелом. Таку љубав желим срцу вашем Таку веру желим Србину сваком. Јер „љубав не чини зла ближњем свом." Јер, „ако веру имате и не посумњате . . . и гори ако рекнете: дигнп се и баци се у море, биће. И све што узиштете у молитви, верујући, добићете." Народ је силан у вери, у љубави и нади, па ма како мален био. Силан је и све може, јер може да се одржн и предталаснма највећих народа, јер може да светли врлинама својим и онда, кад га снађу и највећа искушења. Народ, кога уздиже небу истпнита вера, кога реси истинита љубав хришћанска, кога крепи ненроменљива нада у Бога, тај народ не иронада, јер се одржаје својим врлинама, својим самопрегорењем и самоиоуздањем, а то су све плодовн живе вере и истрајне наде у Бога, а истините љубави према Богу н ближњему. 11 кад би се занитали: зангго међу нама и код нас Срба није увек све онако, како би требало и како би могло бити, узрок би томе нашли не једаред у иоловној побожностн, у несталности својих религијознпх осећаја, у ироменљивој љубави својој. Да, ради тога нема међу нама увек хришћанских врлина, братске л>убави и попустљнвоети, ладна разбора и савлађивања страсти ; ради гога нема међу нама