Српски сион

С тр . 723.

„Ако се ради о одтуђењу, оптерећењу, или конвертирању односно о промени сврхе народноцрквених добара, фондова и фундација, . . . изискује се дозвола Његовог Величанства". И саборски одбор и г министар председник виде у овим речима надлежност сабора нашег у питању одтуђена, • продаје или промене сврхе народно-црквених добара, па и тако зване каје. Према томе без сабора не би се смео ни продати ни купити ни један пвдаљ земље за народно-црквена добра Но така установа саборског устројства била би оправдана онда, кад би се наш сабор могао сазвати и састати увек кад би ми хтели, односно кад би то наша иотреба захтевала. Тако не бива и бити не ће, јер сазив нашег сабора не зависи само од нас За то је горња установа саборског устројства несходна. Да је у саборском устројству учињено од-

ређење, да саборски одбор, као мандатар сабора, може за време кад сабор нпје на окупу и кад се не зна кад ће на окуиу бити, у своме властитом делокругу одобравати или неодобравати бар извесне купопродаје, — не би историја нашег автономног искуства забележити морала све оно, што се приликом иродаје тако зване каје догодило. По нашем мишљењу потребније нам је, дакле, да мислимо о томе, како би отклонили недостатке у нашем саборском устројству и осталим уредбама, него о томе, како ћемо се ради продаје манастирске беочинске каје што већма покрвити. Признајмо да је изведење те нродаје продукат п иосљедица нашег крњ$г устројства и недостатне целокупне организације у нашој автономној управи. Отклонимо зле узроке и неће бити злих иосљедпца.

ПРОПОВЕД на дан св. Димитрија''

Колика ли ме срећа снађе данас, о Боже мој, да у скромном своме свештеничком звању и са овога светог и часног места, а нод непосредним благословом светог патријарха, проговорим реч. Да проговорим у овоме, целом Српству милом, храму божјем, у светилишту којега сам примио благодат св. Духа и удостојио ее узвишеног свештеничког чина и звања; добио пуномоћ и примио дужност, да будем војник Христове цркве и гласник Јеванђелских истина, слуга божјег олтара и пастир сриског народа свога. Па може ли ми бнти што милије, него да ту реч, прву у овој цркви, иодигнем у славу цркве Христове, у славу вере, на којо.ј је та црква основана, — а рад спаса вашег у тој цркви, у тој вери, у црквн и верп православној. За то и не тражите да подижем славопој великомучеништву св. Димитрија; не тражите га из уста мене грешног ни за то, јер га векови поје, јер га преузноси црква Хрпстова. Не очекујте ни да ређам светла му дела

светитељска и мученичке иодвиге за Христову цркву; да их ређам ја, слабим речима својим, кад су они овенчани венцем славе небеске. Нека ћуте уста моја људска о слави онога, који је прославио *Христа, а кога је прославио Бог. Него ћу ево, љубезна децо Христове цркве и мила чеда св. православља, да вас позовем, да подигнете духовне очи своје сјају и тренету вечне славе светитељства и великомучеништва св. Димитрија, — и да му се поклоните духом и истином. А шта то значи поклонити се духом и истином ? Значи: хтети ноћи за оним и хтети достићи оно, чему се клањамо, што славимо, чему се.дивимо. А поклонити се духом и истином светитељству и мучеништву св. Димитрија, значи: не само дивити се величини вере љубави и наде његове у Бога и оданости Христовој цркви, не са.мо певати му славу мученичким подвизима за Јеванђелске истине, — него и своју душу испунити вером том. и своје срце загрејати том

* Говорио у саборној карловачкој цркви о. г. иротојереј Јован ЈеремиН.