Српски сион

Стр. 728

„СРПСКИ сион,-

Бр. 44.

Казати и тврдити, да се пресв. Тројица може иредставити и насликати у виду човека са три лица на једној глави, злачи: казивати и тврдити, да се и Дух свети може и сме насликати „у виду човечијем." А казивати и тврдити, да Дух свети може н сме „бити насликан као човек" значи: тврдити и учити, да је Дух свети — „твар;" дакле: Дух се свети за то не слика и сликати не сме .у виду човечијем", што није „твар". Сумње нема, да је учење, које учи, да је св- Дух „твар" — јеретичко. Но из тврдње. да се Дух свети може и сликати сме „у виду човечијем," не може се, унраво пе сме се изводити закључак, да је св. Дух „твар". Јер ако се Дух свети не може и сликати не сме „у виду човечијем" за то, што није „твар": онда из тога, што се Бог Отац и Бог Син „у виду човечијем" сликају, морало би сљедити да су они — „твар"!! Овде ћу, да се дотакнем питања једног, на које ја не могох наћи у догматичном богословљу јасна, тачна и одређена одговора, те меродаван одговор остављам бољим богословима, већим догматичарима. У осталом навешћу, како и сам — на основу некпх места лз догматнке — о том нитању судим. Један је Бог, а три су лица Божанска. Сва три лица једнога Бога једног су те истог суЈптаства и разликују се међу собом само но личним својствима. Лично својство првог Лица, Бога Оца је — „нерођеност"; другог Лица, Бога Сина је — „рођен.е '; а трећег Лица, Бога Духа светог је — „исхођење.". Па кад ми сликамо поједина Лица Божанства, но чему их сликамо: да ли но њиховом суштаству или по личним својствима? Чусмо већ да се ,.у новозаветној цркви слика на св. иконама не само Бог но суштаству својем, већ се сликају различни облици, у којима се Он благоволео јављати људима ..." Но ти „различни облици, у којима се Бог, односно поједина Лица Божанска благоволела јавити л.удпма", шта нам откривају и казују, односно шта нам напомињу: „суштаство" или „лично својство" њнхово? Догматика учи, да је „суштаство, или природа Божија за нас пепостижна", ио инак додаје, да реч „Дух" нојмљивије него и шта казује непостижно суштаство или природу Божију" (стр. 74-)

С тога, што је „суштаство или ирирода Божија неиостижна" и „не слика се сам Бог ио суштаству евојем"; а баш кад и знамо, да је Бог — по суштаству, по природи — Дух, и опет га „по суштаетву", сликати не можемо. 11о ако је „суштаство" Божије' непостижно, али су „лична својетва" Божанских Лица још непостижнија. Догматика нам казује „лична својства" Божанских Лица, алп не уме?да нам каже, у чему се та лична својетва састоје: „Како се рађа Син од Оца и и у чему ее састоји само рођење, то је за нас непостижно и неисказано; само на сваки начин рођење треба схваћати у смиелу духовиоме. Како псходи св. Дух од Оца и чиме се разликује исхођење од рођења, сматраху (стари учнтељи црквени) тако исто непостижним; али опажаху само, да разлике међу њима без сумњс има, и да онп означавају два ноеебна обличја бића, које не треба мешати" стр. 160.) Дакле: суштаство Божије за нас је иеиостижно, али су лична својства још непостижнија. Ако ми не иозтизавамо умом својим Божјег суштаства, још мање можемо постићи разлике у том непостижном суштаству. Ако не знамо и знати не можемо, шта је у јединству, још мање можемо знати какав је Бег у тројству. Па кад ми сликајући поједина Лица Божанства тиме указујемо или њихово суштаство и.чи лично својство: онда је, држим, вероватније, да ми сликом означујемо и указујемо на оно што нам је ближе и појмљивије, него на оно, што нам је даље и непојмљивије. Па и „разним облицима, у којима се Бог појавио људима", хтео нам је — мислим — Бог открити и наиомепути оно, што нам је појмљивије, т. ј. своје суштаство, него оно, што је кепојмљивије т. ј. лична своја својства. Па ако ми сликајући иоједина лица Божанства указујемо и означујемо тиме њихово „суштаство" (природу): од куда је онда то, да сс треће Лице Божанства, Бог Дух свети. —- који са Оцем и Сином једног те истог суштаства — „у виду човечијем" сликати не може н не сме, кад се Бог Отац и Бог Спн „у виду човечијем" сликати могу, на и сликају? — У том случају, тврдити и учити, да се Бог дух евети пе може и сликати пе сме „као човек с носом, два ока, устима, брадом, косом и телом;" а иоред тога нризнавати и учити, да се Бог Отац и Бог Син „у виду човечијем" сликају н еликати могу, значи: тврднтп и учнтн, да јс