Српски сион

„СРПОКИ СИОН."

Б р . 45.

правослапну цркву у Карловччкој снархији; јср |де исма свсштеистма, ту нема нп црквс. Изложпвши ог;е ра:!логе, свештенетво карло вачке епархнје усу1)у.је се иајемсрније призвати на милост Наше Нрсулвишемости, и молитп, да би се од оне нстакнуте впсокс пакапе куновања земљшптних сеснја аа оноепархпјско свештснетво благонаклопо одустатн, те тиме опај норажавајући удар па свсштенство и цркву отклоннтн благошиЈолило. Мсђутнм преостале сесијоиалне отштете и парохијал, да би сс као н до сада милостцво употребнле на потпоре оскуднијег свешт. нства и сирота св ш спичких, нли, нгго би дапној, опКој п в|.ућој иа-л.и свештенства пупо внше годило: да би се мплостивпм опредењем оних сеспјоналппх отштста н нреосталог парохијала оживотворно <1'Онд за удовице и сироте св( штспичке 11 :1 к< га бн све мировипу и потпоре црпити моглс. Тпм би фондом иодигпут био сталап сномсппк, пред којнм бн свештснетво н сироте му бла1 одарпо клањали, вековима уздижући и ублажавајуКи Нашу Преузвишеност. Прп свему тсшн пас иада у опће ирпзпату човекол.убпвост Ваше Прсузвпшсности, по којој Вам јс својствено: но свуда само упанређпвати 11 побољшавати, те код тога ће н нас ваша мплост јсдва нромашптн мо1ш. Тим се биљежимо са иотиуиим поштовањем. Багреб, дана 24. новембра 1895. Ваше Н|)сузвишепо(;тн верно одани, као изасланмцн свештсиства карловачке епархије: Рач.аило Кукпћ, протопрезв. Петрињскп с. р. Јован Воркапић, иарох Влињски и намесиик с. р. Владимнр Васил.еви11, иарох Јасеповачки с. р. Мпхајло ОиачиК, нарох Дубичкн с. р. Мојо Мајсторовн1|, парох Клокочки с. р. Јово Вукелић, адмииистратор протонр. Плашчамског, парох Тржички с. р. Ммлутим Вукелмћ, иарох Муи.авскп с. р.

Јово Трбојевић, администратор протомр. Корсничког, и парох у Нетровом Селу Лпчком с. р. (Лички н вилићкп мротомрезшггсрат иијс бпо заступљен због снега на Капелп ; глписки за то, 1нто су болсеии били нзаслампцп тога протомрезвитерата.) Преузвишепп б.ш ио својој урођспој ачшоћи и љубави, којом нодјсдпако л.уон свс всре п пародности овс наше заједиичке домовпнс, иримпо је ову депутацију врло љубсзпо п обрекао сместа — више пута сиоменуту — владпну парсдбу укииути. Тако је и било. Наредба је укппута, свештеиетво добива оиет нотпорс, а што је пајгдавнпје онростило се је л.уте бојазин да ће морати некад нлуго.м заппњаги час о камеп, час о брдо, јер је така ова наша мпла, но брдовпта и каменита Горња-Крајппа. Ето, то ]џ у кратким црта.ма онпс овога догађаја, чија историја има, хвала љубљсноме баму, и мочетак и свршетак свој у 1894. годмпи. * * * 11а крају овога чланка нека ми буде дозвољено рсћи још две три речи. Знам унапред, да сам иогодио мисао и тонлу жељу евсштепства дслс дијсцезе, а ко на овом месту, а пз дна срца изречем п овс речи: највећу епповљу захвалпост I нска благоизволи примити Његово Внсокопреоевештеиство наш Госиодии Епискои Мпхајло на својском и очипеком заузимању око овс чпето свештеничкс ствари; а осим ове пајвећс хвалс, нека је изрсчена тонла хвала вшокопрсчасном г свештенику 1 'аФаплу Кукпћу, иротопрсзвитеру петрињском, као иредводиоцу депутације п једном од иајревнијих сарадиика у овој радп.и, Како и.ему, тако и депутирцима, његовпм еапутницчма, „од пас хвала, а од Вога здравл.с. Петриња. на св Велпкомученнка Димптрија 1885. Михајло Медаковић, протин капслап.

.2^5)

—

Б Е Л Е Ш К Е. (Молебствије за цариду и краљицу Јелисавету). У прошли уторак, на имен дан ^Везиног Величансгва, царице н краљнце Јелисавете елужио је ев. патријарх Георгије у габоЈшој црквн молебецшје Па свршетку нз-

говорнли су ђакони многол.етствнЈе за цара и краља, а онда за царицу и краљицу. Молебствдју нрисуствовала је богословија и српска. велика гимназија карловачка сд, нрофесорским зборовима. (Његова Светост, преузв. г, патријарх Георгијеј