Српски сион

Б р . 45.

„СРПСКИ СИОЊ"

С тр . 745.

у скромни Плашки управ некако за кратко време држала је и конзисторија карловачка своју редовну седницу. Ирилика се, дакле, одмах дала високопреосвештеном госнодину Епископу Дијецсзану и господи приседиицима, да прозборе коју и да се носаветују о овој наредби. Но мудро око високопреосвештеног Госиодина Дијецезана, као увек, тако и у овом случају није хтело да ради без свештенства, држећи се јамачно назора, да није умесно и сходно радити с!е пођ18 81пе поМб; и тако конзисторија закл>учи, да се пита мњење и жеља свештенства. Па тако је и било. Свсштснство целе дијецезе на евојим протонрезвитератским скуиштинама, односно зборовима, једиог асно се изјави против речене наредбс, те као договорно учесташе молбе н нетиције на високоиречасну конзисторију, у којима се најпонизније преклиње и моли, болним срцем збори и ваније, да би конзисторија својим моћним заузимањем и нрепоруком порадила ва томе, да висока земаљска влада напусти намерено куновање сесија у нарави за сриско свештенство у карловачкој дијецези. Решавајући пак конзисторија ове молбе и изјаве, пуне дубоког бола и ванаја, одлучи у својој седници, држаној 28. јулија 1894., обратити се одмах на високу владу „нредставком, да милостиво благоизволи одустати од своје накане, истакнуте у вис. отпису од 7. II. 1894. бр. 133, те да од уштеде на залиншим сесијоналним отштетама не ствара Фонда за набаву „сесија у нарави", него да, одатле као и до сад подељивати изволи оскудном овоиодручном свештенству личне потиоре и . После овога решења наше конзисторије ночело се радити на томе, да једна депутација оводијецезалног свештенства, као неносредни пзраз његове воље, буде изаслана преузв. г. бану са представком, којом би се поткренила — ако је то у опште од потребе — односна и истопредметпа представка прсч. конзисторије. У ту сврху се г. нрото РаФаило Кукић обрати одмах својим колегама окружним нротама са нозивом, да сваки из свога протопрезвитсрата даде изабрати но двојицу свештеника, који би имали ићи у Загрсб п заједничку представку преузвишеиом госиодину бану поднети. Најпосле овај је иосао био кроз кратко вре ме обављсн, и заједничка деиутација свештенства. под нредвођељем високопречасног г. РаФаила Кукића, протопрезвитера петрињског, ио-

дастрла је дапа 24. новембра 1894., у име целога свештенетва карловачке дијецезе, ову представку : Ваша Лреузвишености, Светли Бане ! Висока влада, одио за богоштовје и наставу, издала је наредбу, датирану 7. Фебруара 1894. Бр. 133., но којој би отселе преостале сесијоналне отштете и такови иарохијал имале сачињавати фонд, из кога би се иабављале натуралне земљиштне сесије за наше свештенство. Та висока наредба побудила је у нама озбиљну забринугост за будућност, и свештенства, ц наше цркве у Карловачкој енархији, због тога, ш то: 1. Земљишта у опсегу наше епархије, особито у Горњој Крајцни, јесу нонајвише лошег својства, а нарочито она, која на нродају доспевају, могу бити само занемарена, или такова земљшита, за која се нико не отимље, и која малу, или никакву корист нружају. 2. За мелиорацију такова земљишта нужна су новчана средства, која сс у нашег православног свештеника свесно ни замислити не могу, а на какову делотворну помоћ у томе од евојих нарохијана ни слутити се не може; јер ови расценкани на породице своје и сами у радним силама оскудевају. 3. Званична опскрба нашег свештенства у Карловачкој епархији јест тако мизерно скројена, да се оно гледе исте једва усноредити може са нижим и иајнижим чиновницима других категорија; па одузме ли му се јоште и упитна сееијонална отштета, онда ће миоги свештеннк, материјално утучен, завидити ноложају самих званичних подворника, којима је ири лахкој и једноставној служби још и мировина за себе и нородицу осигурана. 4. Наш .свештеник не ретко, ири неутераном нарохијалу, остајући без нлаће на више месеци, извесно је примио месечну квоту оне сесијоналне отштете, нри којој он и нородица му нису барем сувог хлеба иожелили; а лишени и те утехе у будућности, нросјачки би им се штан намицао. 5. Дотација нашег свештенства, какова јест, и досад је слабо примамљивала у кандидате за чин свештенички, откуд је већ и осетљива оскудица на свешгенству; а губитак сесијоналне отштете сигурно би одвратно деловао, и број свештенства на ништицу сводио, по чему би се лахко могло прорачуиати и сама катастроФа за