Српски сион

С тр . 748.

могли. Сад ср у целој земљи пгема непризнатпм верама једнако поступа неигнорујемо чињеница. Коикордатске установе ннсу ннтерконфесијоналне, већ католпчке. Зато за уређен.е пнтерконфесиоиалннх одноеа нема никакве важностн, што је надбнскупска католпчка столица поиуњена. Време није сходно, да започињемо ]>ад какав г. Ђурковић захтева. Владин положај је тежак. она хо1)в да је ираведна свпма црквама; ну ове се држе искључиво својих становишта, и у том поводу није ни једна миого иопустљива Засг. Поппвип : Назареие ноближе не иозпаје; али чује да се владином наредбом ногодује ширењу назаретства. Нису рецинирана конфесија, алн су већ сад евојим устројем и начелима опасни државном реду Светли бан : Секте назарена нма највише у Срему н вировнтичкој жупаннји. Све вере ириносе њима једнак коитигенат. Ширење мора да се и психолошки просуђује. државпа власт нм не погодује. дапаче ради тако. да би јој могао ко и пребацити силу против слободе савеети. Наредба не оарашта их ни од које дужностп ирема цркви којој су нрипадали пре прелаза у иазаренство; њигова деца нису законита и то је тежак иоследак. 1)е 1е§е нотпадају црквн из које су нзашли. Са становишта слободе даде се критиковати нринцин наредбе. Таким одредбама нодсеца се деловање снскулације, због које би где ко хтео да пређе у пазарене, баитисте итд. Они су материјално у тешком положају, јер морају да уздржавају легалну цркву н своју сетку. Мучепиштва но можемо да уводнмо, јер ће бнтн иначе н горе. Влада не може да одобрн нн Онб, што су некп управни чнновннцн далп жандарском сплом носитн децу на кршгење — На унчт, ко матице води, одредила је влада, да децу нријављују областима н све случајеве, шго сиадају у матице, а ове предају унисе водитељим.) закоиом ирописаних матица. Заст. др. ПливсЈунп слаже се са баном у схваћању питања гледе уређеља интерконфеспоналннх одношаја. Еод нас те потребе нема. И но најстрожијем праву, које вредн за кат. цркву. ннје нужде, да се у то дира, Доказује освртом на толике истицане реверсе код мешовнтих бракова, који, ако се ускрате немају никаква грађ. последнца. У конкордату има установа за нутарњи жнвог католичке цркве, које не сметају ни којој другој црквп. П нротестанска црква има својих иугарњих установа нрема својим начелнма. Појединнх препора има међу црквама; но ту може и без посебнога законодавства влада да усиосгавља иравпцу. Засг. КцшевиЛ: На ком темељу у Хрватској и Славоннји сгоји конкордат? На њ се наше области нознвл.у. Заст. др. ИливериК,: Државни акти са нреустројством државе губе вредиост у нреустројсној држави ако се но комнетентним факгорима докину. Где се недокине креност, ту вреди и даље. Светли бан: Конкордат као интернациоиални уговор не ностоји. Многе су установе већ докппуте код нас другнл законнма Којс нису докинуте, вреди као јоште недигнутн иатенат. Није иужно сасвим

стављати нзван крености конкордат; ио има ли у њему која установа међуконфесаонална, то би добро било. да се такове докину. Могле бн се све сабрати и докинутп; но такову ра.ду као да не нрпја данашње иреме, кад је завладала нека бојазан од те руке реформа Заст. ЂурковкЛ ннгге закон о конфссијама, као што га има Угарска од г- 1868. Неиротиви сс конкордату као закону за нутарње уређење католпчке цркве; алн у њем нма установа, које днрају н друге вере. На нример 43. конкордата, којн иодаје судбеност католнчкој црквп и у браковима, где је само .једиа странка католичка. Антпквиране установе морају да се докину; алп ако није згодно време не ма]ш ургнратн. Заст. др. Пливе/тЛ: Конкордат је усвојио само начела црквенога католичког права. Црква за овај форум од свога нрава не одступа. Конфесионалннх закона имамо, та ни грађанског закона нисмо мн градили, алн смо га прихватпли. Прихватисмо п натент са конкордатом, нрнхватисмо закон за уређење грчко-источне цркве н т. д. Уређење интерконфесијоналних одношаја нес.умњиво је потребно. То уређење .захтевају и они конкретни случајевн, да се но вољи роднтел.а у православној цркви крштена деца, из мешовитог брака рекламовала за римокатолнчку цркву, те решењем вис. владе иста деца морала брисати из матица православне и унисатп у матице римокатоличке цркве. На основу чсга ! На основу резолуција и патената из ХУШ. века! Зар то није ишсит уставности једне земље и државе? — Много сномињани конкордат тиче се истинаунутарњег уређења римокатоличке цркве, али он садржи установе, које се тичу неких одношаја римо-католичке цркве и према не римокатоличким црквама, и то на очигледну штету заове, на очнгледну неправду према овима. Измену тих установа тражимо. Та прерогатпва римо-католичке према осталим црквама, законом признатим и изједначеним са римо-католичком црквом. — треба укинути. Подржавати их у данашње доба, по нашем схваћању, није баш време. Јер подржавање тих и таких нрерогатива. иа баги ц данашње доба, могло би изазвати баш оно, чему се жели избећи. Ми не тражимо много, ,нити оно, што се не може и што не би било нраведно н сувремено. Тражимо једнакост и раанокравност вероисиовссти законом веИ изједначенил. Да се то изврши нису нотребне „реформе", него отклоњење онога. што вређа и изазива све законом иризнате вероисп^вести с једне. а нризнати принцинједнакости и праведности сдруге стране. А да се то учини, са свим јс и право и сувремено,