Српски сион

Г ,Р. 4?> = „СРЈ1 Ш (Посланицу прав. српских архијереја митрополије Карловачке) коју јо <'н. Архпјорејск ^г наш Спнод из седнице евоје од 17. (29.) септембра о. г. унутпо пречасном свештенс-тву п благочестпвом народу богоснасајемих епархнја: бачке, темпшварске, вршачке, буднмске п градова Реке п В. Кип.пнсе, докео је петроградскп ..Црквепп Беснпк" у оншпрном нзводу. („Православни Американски Весник".) Православна руска мисија у Америдн кораћа напред Она ради, па и зарађује славу светог нравославља и у далекпм земљама сједињених држава амерпканскпх Као што јавља петроградски „Црквенп Веснпк" почетп ће нравославна руска мисија у Америци од г. 1896. издавати п свој орган под именом „ТГравославни Американскн Весник". Излази ће неко време у Сан Францпску, на руском п енглеском језику. А ношто се мисли столица руског епискона иреместпти у Њу Јорк, то ће се и уредништво органа мисије но својој нрилпци пренети у Њу Јорк онда, кад се извршн нремештај енископске столице. (Нова јеврејска секта). У Русијп је огнована нова јеврејска с-екта, која ће се звати Нови Израиљ. Ова секта одбацује разјашњење сгарог завета ио талмуду, те не признаје талмуд. Ово је исповедање нове секте : 1. Пет Мојсијевих књига ; 2. понедељак сматрају првим даном у седмицн, те светкују недељу; 3. одбацују обрезање. 4. молнтве у духу талмуда исправиће се у духу нове секте; 5. сипагога ће се зватп Нови Изранљ; 6. јешће свако месо, које једу Хришћани ; 6. рускп језик примају за домаћи језик ; 8. нспуњаваће све грађанске дужности. нарочито војнпчку дужност; 9. члановн ове секте не смеју да кајишаре; 10. Новп Израиљ као секта организоваће се, кад владЗ одобрн правила; 11. секта захтева нотнуно ужпвање грађанских нрава н нарочиту дозволу за склапање мешовптих бракова; 12. радп ра_ злике од Талмудпста, носиће секташп знак не оделу_ (Нај јачи човек на свету). Бечки лист Д)а§ Гп1еге8бап(;е В1а№" од 7. новембра (но нов) 1895. год, — доноси четпрн слике у разним нознтурама, ..нај јачега човека на свету" — Драгољуба Мпхајловића, Србина из Србије, но занпмању медецииара у четвртој годиин, а нонраћа их овим описом ; У Бечу се находн сада човек, кога меднцински и атлетски ауторптети држе за најснажнпја човека у свету. Овај дпв нпје још показао никакве јавне нробе о својој надчовечапској јачпнн ; ну, цео начин телесне грађе, развијеност његових мишића, далп су потнуна онрав дања иазначеннм личностима, даму прогностикују да он нјшпада дпвскоме роду и да га нико од мајстора и л.убнтеља атлатства у јачинн неће моћи достнћи. кад се он само буде извеџбао. Млади је голнјат ђак медецине на бечкоме универзнтету: г. Драгољуб Мнхаиловић, Србин, рођен у Алекспнцу у Србпјн. Њему је тек 23 годнне, а начпнио је у својој отаџбнии сензацнје својом изванредном јачпном, јер се однста ннје могао нпко мерити с њиме у телесној сназн. Кад је дошао у Беч бнло је сасвпм појмљиво, да је иотражио бечке атлете. који уживају знатна глаеа у нностранетву. н онробао јс своју снагу

СИОП." ; 749. са снагом бечких атлега. У атлетском клубу „А'еркулес", којем је управптел. добро познати атлета Кирнл Внтеза, чпнно је срнскп атлета впше нута пробу своје јачине; н Бн.еза који са нравом рећн може, да снада међ нај јаче људе на свету, издао је младом меднцпнару сгедоџбу. да он н данас. још непзвеџбан у атлетској вештпнн, засл\жује нрво место међу нај јачнм људима па свету. Мпхапловићеве <у колеге са унпверзитета много говорилн о његовој јачини; а један од најчувенијпх анатома на унпверзитету - демонстровао је једном приликом својпм ђацима у учпоници, изванредно развијену мускулатуру п снагу српскога ђака; п та је деМонстрација у толико већу сензацију учинила. кад нрофесор рече, дајош није впдео тако развијене мишиће. Михаиловићеву су снагу мерилн и дошло се до уведења да је он у сгању да убије човека једним својим ударом. Он је псто тако доказао, да се може усиешно борити протнву двапаест обичних људи, јер он спаја са својом јачином и знатну окретност што га уздиже изнад осталих атлета. Младн се атлета неће за сада јавно продуцирати, почем, као академски грађанин не може то ни чпннти; ну кад буде свршио ову заиочету медецннску науку, науман је Драгољуб Михајловнћ да иокаже своју џиновску силу. XXXI. XXXII. и XXX II. ЗАКОНСКИ ЧЛАНЦИ ОД ГОДИНЕ 1894. О БРАЧНОМ ПРАВУ 0 ВЕРОИСПОВЕСТИ ДЕЦЕ и О ДРЖАВНИМ МАТИЦАМА у преводу ерпском штампани су и разаслани претчматиицима. Уверспи смо да Ј.е српски превод ових закоисккх члапака врло добро д<>1.п нашем евсштенству. За то га п штамиасмо, да свештенству ту услугу учинимо; а за то се падамо, да 1.е га свештенетво и пабапити. Високо.м одлуком св. Архијсрејског Спнода нрописанп н од 1. јапуара 1896. у унотребу стапл.епи нови табаци црквених матица, и бланкети за брачна, испитна и венчана, известија, штампана су и могу се одмах добити само у овој штампарији. Унез матичних иротокола израђујемо у властитој КН.11ГОВСЗПИЦИ. Имамо готових увезаних све трн врсге протокола, са 50 и 100 табака. Хартија матичнпх табака је, пре.ма надлежпо ј високој одредби, Фина. јака, тако звана: 1)1(18оуог1 (I. врста). Па ипак табак стоји само 5 новчића. Сто бланкета брачипх известија стоји I Фор. На комад Р/ 2 повчић. Славним парохијским звањима н црквепнм ошнтпиама ирепоручујемо прилпком набавке ма-