Српски сион

С тр . 762 „СРП СКИ

ПобоЖМ и благочеетива браЛо! БлагодаКу ев. Духа, милошћу п високом дозволом Његове Светоети, родољубивим трудом и спновеком предаиошћу Ваш >м к. светој матери цркви, а еиновском л.убаил.у и нослушпости ииасланика Његове Светости, нреиодобњејшег господина игумана Теофана, уз суделовање духовне му браће, ево мили Срби св. иравославља, свечано освети се овај божји дом. Освети сс да будс чувар вере у превечнога Бога; освети се да буде иристаниште вечнога спасеља; освети ее, да вам бива рајем земним, у ком за душу и срце расте миомирис цвеће. И зато, нека је хвала старијој браћи мојој, што ми уетунише ту чает, да вас дапас овако сакупљене иоздравим, те да вам иокрај умилних н св. несама, укратко, још и речима, у колико ми је могуће, ову дивну славу предочим и увелпчам. Јер, браћо, еа радошћу усхићена душа ваша уверава данас свакога, да је ово необцчна става, којом се као православни Срби дичите — и поносите, и која вас у милој прадедовској вери снажи II оживљава. Данае се, љубезни моји, и у рајском насел>у блажсне душе и ваших милих отаца веселе и радују ев. чину овоме, који је живи сведок њихових добрих дела, к >ја су вам у аманет предана, да их оном нстом истрајношћу чувате, и оном љубави и ноносом иригрлите, као што су јо и они чинили. Јер, кад овај свети храм овако свечано обнављате, он:а тиме и своју најсветију обвезу: према Богу, милом роду и св. својој православној матери цркви испуњавате. ,,Деркка ЕлагослокнтЈ Кога Господа Ш источникх Израилеви)(х". Црква је дакле браћо, моја, храм божији, основан, да нрима у себе еву децу оца небеснога, која живе под једном нсвидљивом главом-Исус-Христом. На као што мила мајка раширеним рукама у загрљај дочекује драго чедо своје, тако и свста наша мати црква са највећом љубави ирима човека у објатија' своја, ночам од рођења — од колевке — и спроводи га својим небеским истинама кроз цео живот, до вечнс му куће његове. Ту, у таком дому божјем, у цркви својој правоелавној, иалазпли еу нраоци ваши, љубезни моји, евагда највећу славу и утеху, и онда, кад је Србин мученички живот проводио и на коцу издиеао, за свету веру, крст часни и слободу златну, с тврдом вером у Бога, да ће Србин у тој св, верп својој сваком злу одолсти моћп, — по

СИОН. и Бр. 46.

реЧима св. писма: К'кр8 иднтх т«и сиашгл ебдЕТх". И заиета, баш у такој својој Тврдој вери, сталној љубави и иуној падежди, пису ес ваши дедовп нреварили, јер су многи још за живота свога евојим очнма видели енасење своје и милога рода свога. 1Та и данас еа небеске висние блажене сени њихове радују се и веселе, што им ви — њихово потомство — у овом мал< ном и екромном мссташцу на овај начпн завет иенуњавате . ..! Па кад, браћо, све то тако и иа делу показујете и чините, — сећајте се п од сада иенрестано тих обвеза — милих еветиња евојих. Приљубите души својој закон божји, и храпите у свом срцу и од сада Бого-дану св веру вашу православну, а одбацујте од себе сва зла која се нротиве Вогу и св. закону Његовом. Из дубине душе и срца евога, вршите све опо што вам св. вера и мила наша правоелавна мати црква заповеда, на ћете овога света еретни а онога блажени бити! А сада, у овоме св храму нервопрестолних апостола Петра и Павла, помолимо се Свевишњем и Преблагом Творцу Оцу небесноме, за дуг живот и здравље Његсвог Величанетва Нашег Премилостивог цара и краља Франца Љсифа I ог, нод чијом моћном заштитом Србин овако својс храмове диже и обнавља. Помолимо се милом Богу за дуг живот и здравље Његове Светости, нашег најмилостивијег иатријарха Георгцја , — цркви и народу највећега добротвора свога. Помолимо се Богу и за сву остапу браћу нашу Србс где год их има, и који овако своје светиње подижу и хране. А исто тако, нека и на вама евима браћо мила — благодат Божија непрестано почива. Амин! За време ручка, у пространој дворани школској, која је за то украшеним столом сиремљена била, устаде г. игуман те у смишљеним речима диже чашу у славу божију а у здравље нашег нремилостивог цара и краља Франца Јосифа 1-ог. За тим, у здравље Његове Светости славног и дичног нам иатријарха Георгија. Иарох Анастасијевић наздрави преузвишеном Бану и високој влади; иарох Ракић опет родољубивој и свесној црквеној онштиин нашој. Др. Грчић у леном говору наздравии ножели Српству трајну слогу и љубав, г. учитељ Јанковић у лено изреченој захвалној здравици својој г. игуману Косовцу,изјави уједно у име целе ошитине Његовој Свстости највећу благддарност н сдиовску захвалност. Цосле оцет, на-