Српски сион

П р . 46

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 761.

Методија — две стотине од његових ученика и највиђенијих, после многе борбе иротив незаконе радње ПонтиФикија римских, протерани су из Моравске, и спроведени војеном силом преко границе исте, одакле еу се после расејали но Бугарској и другим местима, и да после изгнања образованијег словенског клира (свсштенства) истурена је и тиничност источна са словенским језнком, који беше у употреби, и тако у току времена уништп се сваки траг православља у јепархијама оним. И ово је све учињено званичном сарадњом јеиискона римских, на начин, који најмање служи на част светињи јепископ-

доп Батровци. — митровачки протстрезвитерат, 5. новембра о. г. (ОсвеНеп.е ново обно^еног храма) Забито ово место, по нростору малено, и по броју православних Срба још мање, могло би се рећи, да је пример слоге, каква треба да спаја шаку Срба православних кад се нађу као оаза — скоро рећи — сама себи остављена. Пример је у њојзи и иоштивања. светиња својих и челичне народносне свести српске, што све лепо спг(јено у батровачких православних Срба чини опу снагу, која их је као Србе православне одржала. Па та шака нобожних православних и челичних Срба доживе радост и прослави даиас славу, која ће и оној деци у колевци ваљда улити у срце и душу оданост православљу и љубав милом имену срнском, која ће и старо и младо опомињати на то, шта се све може кад се хоће. Својом слогом и жртвама, а уз лену ирипомоћ вис. кр. земаљске владе, обновисмо мили наш храм. Умолисмо Његову Светост, нашег дичног патријарха Георгија, да нам освећењу нашег храма иодари архипастирска благослова и одреди свештено лице, које ће нам но благослову Његовом осветити мили храм. На што смо желили, то смо и постигли. Његова Светост благоизволила је у ту сврху одредити и изаслати вредног и родољубивог, а у народу нашем добро нознатог и омиљеног пречастног г. Теофана Косовца игумана привпноглавског. Одмах услед таке високе милости Његове Светоети, — договорно са изасла ником Му, одредише наши онштинари дан за освећење, н то: данашњу недељу, 5-ти новембар. Те тако, југрос рано, народ се наш већ кретао

ског достојанства. Али од свих ових злих покушаја спасене, Божанском Благошћу иеповрсђене православне словенске Цркве и прељубазне кћери православне псточне, а нарочито велика и славна Богоиасајеме Русије, чувају и чуваћс до свршетка векова нравославну веру, и дају јасне доказе своје слободе у Христу. Узалуд дакле, панска енцпклика обећава словенским Црквама срећне дане и величину; јер благоволењем Преблагога Бога имају већ сва та блага, и чврсто стоје уз своје отачаско иравославље, поносећи се њиме у Христу. (Свршиће со).

иси. и нестрпљиво ишчекивао долазак својих милих гостију. Око 8>/ 2 сати укаже се на четворонрежни коли изасланик ЈБегове Светости г. игуман Косовац уз пратњу пароха беркасовачког .Буб. Ракића, јереја г. Жарка Ђукића каиелана из Шида и привиноглавеког намесника 0. СераФима Николића. Долазак изасланика Његове Светости би поздрављен са пуцњавом топова и звоњењем звона. Равно у 9 сати, огласише 3 топа и звона да се приближује свечани час када ће се отночети освећење цркве. Изасланик Његове Светости са осталих 5 свештеника свечано дођоше у цркву, и ту на предуготовљеном и по светом обреду одређеном месту отпочсше свечано водо-освећен.е, а одмах за тим и освећење саме цркве. Сакупљеном народу могао си са лица читатн велико одушевљење и неописану радост. У исти мах стиже нам и родољубива срп. пев. дружина шидска са коровођом г. К. Лазаревићем, и честмтим председпиком евојим. г. Др. Драг. Грчићем. После свечаног освећења, отноче св. литургија уз богослужење иоменутих свештеника, и иароха из Мале Баишце г. Б. Обрадовића. На јектенија до св. Евангелија одговарала је школска младеж, а после иа све до краја службе божије, нојала је невачка дружина шидска вешто и дивно, да је цсла црква највећу насладу душевну уживала. Достојно 6. гласа отнојао је у олтару са свештенством г. игуман врло лено, да га је милина било слушати. После иричасног, изговорио је беркасовачки нарох г. Љуб, Ракић ову проновед: