Српски сион

С ТР . 760. „СРПСКИ

к 98 зано овлашћеног Сина и Слова Божијег, нпкога другог не зна, да је био непогрешив на земљн: па и сам апоетол Петар, којега папа мисли да је насљедник, три пут се одрече Госнода, и два пут је укорен од апостола Павла, за неунутност ирема истнни јеванђелској (Гал. 2, 41—14). Носле пана Ливерије нотнисао је у IX. веку исноведаље аријанско; исто тако Зосим у V. веку држао се јеретичког исповедања, које је одрицало праотачаски грех; Виргилије је осуђен у VI. веку због јереси од У-ог Васељенског Сабора, а Онор, павши Јерсс монотелитску (Моуотелгутас) осуђен је од VI. Васел.енског Сабора у VII. веку као јеретик, и пане, посљедници његовн, признаше н примише осуду и.егову. 19. Ово све, и тако имајући пред очима народи на западу, и ностуино просвећавајући се ширењем нисмености, отночеше нротествовати против новотарија и захтевати, као што беше у XV. веку на саборима у Констанцу и Василији, повратак у црквени живот првих векова, — коме Божанском Благодаћу остају и остаће кроз сва времена, верне Цркве православне на истоку и северу, и које једине еастављају већ једну, свету. с^борну и аиостолску Христову Цркву, — „Стуб тај, и тврђаву истине." То исто учинише у XVII. веку и мудри Галичани богослови, а у XVIII веку у Ђерманији јепископи; а у овоме веку наука и суда, 1870 г. једнодугано се пробуди хришћанска свест у лицу виђенијих клирика и богослова ђерманских због изведене у синоду Ватикана са свим нове догме о неногреишвости папа; и посљедице овога протеста јесу разна састављена верска друпггва — општине старокатолика, које одказују папство, и у свему независно од њега живе. 20. У залуд нас, дакле, унућује јепископ Рима на историјске изворе, те да у њима тражимо и видимо шта су мислили праоци наши, и шта нам јс остало из прве еиохе хришћанства. У овим изворима, ми православни налазимо: оие старе и Богомдане благодати, којих сс и до данас брижљиво држимо, а никако новотарија које родише доцнија времена сујетних мисли на западу, п које је усинила западна црква и чувала их до данас. Православна, дакле, источна Црква с правом сс у Христу поносн, да је Црква седам Васелзенеких сабора и девет првих векова хришћанетва, и према томе сЛ )СДСТвено једна. света, саборна и аиостолска Христова Црква. — „Стуб

СИОН." Б Р . 46

и тврђава истине" (I Тим. 3, 15.) а садања римска црква јесте црква: новотарија, ФалсиФиковања списа Црквених Отаца и извртање тумачења Светога нисма и одредаба светих сабора; и за то се беспрекорно и с правом одбн и одбијаће се од православља. докле год буде остала при својим заблудама. г Јер, божији је и поносни рат, вели и Божанствени Григорије Назијанзин, него мир, који одваја од Бога." 21. Ово су, у кратко рећи, у вери и управ ном животу Цркве важне и еамовол.не новотарије иапеке цркве, п јасно је, да исте навалице прићуткује папска енциклика. Те новотарије, које се односе на битна места вере п управни систем Цркве, и које видно стоје против ноложене црквеноме стању првих девет векова, чине немогућим жељено сједињење Цркава; и за то, неисказано жалости иуно је свако побожно и православно срце, гледајући панску цркву да гордо остаје при неистинама, и да најмање доириноси светој цел.и сједињења, кад се не одриче тих јеретичких новотарија, и не враћа на старо стање једне, свете, саборне и аиостолскс Христове Цркве, које је део, тада, и сама била22. А шта да се каже о ономе, шта пигае Римианин ПонтиФикије и упућује на славие словенске народе? Сигурно нико и никад неће норећи то, да су се врлином и тешким аиостолским трудом светих Ћирила и Методија многи од словенских народа удостојили спасителне благодати; — то сведочи историја, да су за време великога Фотија они Грци из Солуиа, апостоли Словепа и нрисни нријатељи оног Божанског Оца иослани ради обраћања у всру словенских нлемена не из Рима, већ- из Цариграда, где су се и сиремали за ту свету службу у свештеном манастиру светога Полихронија, као сабраћа тога манастира. Сасвим је неправилно оно што у енциклици својој Римљанин ПонтиФикије труби, да се, тобож, породио био лен одпос и узајамност измсђу словенских племена и јерараха римскс цркве; јер, и ако његово Блаженство неће да зна, међу тим историја јасно говори, да свегатени аностоли Словена, о којима је реч, вигае ноднеше зла и опасности у раду њпховом од јепископа римских, ироклетствима и противзаконим радњама ових, (и гнусно се гонигае од Франачких јенископа паписта,) него од самих незнабожачких становника оних земаља. Зна, на сваки иачин, Његово Блаженство, да унокојеног у Госиода Б.чаженог