Српски сион

Б р . 46.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 757

анкете, у колико се исти тиче састављања уџбеника. Не мислим да сам потиуно и исцрпно све казао, али и оволико ће бити доста, да чланове на даље размишљање иотакне. Што се тиче нак задаће њезине око штамиања тих уџбепика. о томе ћу можда други иут коју рећи. Сада још није нужде.* Карловци, на даа св. Јована милосшивог 1895. Ј. Вучновик. * Знајући, да ће и штпвани г. писац бити члан упитис анкете замолили смо га, да у овом лиету изнесе евоје мисли о послу, П1ТО ће га га анкета имати да ггредузме. У изложеним мислима овога чланка наћи ће чланови анкете градива за размишљање. ДоПро смо, дакде, радили, што смо штованога г. писца покренули, да с тим мислима изађе пред шири круг. Жеља би нам сад била, да то покрене и остале стручњаке, да и они изнесу своје мисли и назоре о ноелу, који анкети нретстоји. То не само да би олакшало, него би и успешнијим учинпло рад и посао анкете. Посао

састављања катихизиса Је многостручан, управо компликован. Треба пре свега утврдити дидактично-методичка начела томе послу, треба утаначити цео један систем, начела којега ће цео материјал катихизичних уџбеника провејавати. 0 тим начелним и општим питањима ваљало би повести реч и пре састанка анкете, јер то може само користити раду њезиноме. Оправдан је.назор штованог г. писца и о наставном цлану, боље рећи наставним плановима, јер једни су у Троједници а други у ужој Угарској. Састављање нових катихизиса и вероучевних књига имала би анкета спровести према градиву наставних планова, које би она сама утаначила и као на.јбоље пронашла Да се онда ти наставни планови, према којима би се катихизиси саставили, својим путем пропишу у одноеним школама, брига би то била надлежних духовних власти. Ове би то, као прво позване и надлежне за то, и учиниле, чим би ново саставл.ене настачне планове са односним уџбеницима као вал>ане нронашле, усво.јиле и дозволиле. Анкета, дакле, нека ради своје. А имена чллнова из којих ће се она еаставити, јамче нам, да ће она евој посао и извршити, на задовољство ев. Архијерејеког Синода, а на славу евоје цркве и нанредак религијозно-верског и наравственог васнитања народног. Ур. —

о милостињи. ПО УЧЕЊУ СВ. ОТАЦА ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГА И ДРУГИХ. (Наставак).

Господ нам је даровао моћ да чинимо милосрђа за то, што нас он љуби. Његова Је тежња, да чинећи доброчинства достигнемо највише награде — да будемо синови његови; и да би тим стекли једно од најглавнијих средстава за очишћење грехова. „Као што је у лекарији, говори св. Јован Златоусти, и ако се она састоји из небројено лековитих трава, ипак једна једина понајглавнија; исто тако је и између разиих средстава за покајање милосрђе најглавније, шта више од њега управо зависи све. Јер послушај само, шта говори св. Писмо: Дајте милбстиње, и гле све Ис вам чисто бити (Мат. 11, 41.); ијош : милостињама и вером се очишИују греси (Нричт. 15. 27.); и још : огањ ила.ите/т угашава вода, а милостиња очишЛава грехе (Сир. 3. 30). И нема ^реха, кога она не би могла очистити, кога она не би могла истребити, јер је сваки грех ниже ње. Она је врло згодан лек за сваку рану. Т Т Тта може бити горе од Митара? Он је способан за свако зло

и за свако недело. Но ето је милостиња очистила и нечеститост и грешност Закхејеву. И Навуходоносору. који је учинио врло велики грех и недело, говори пророк Данило : царе, да ти је угодан мој савет, оирости се грехова својих правдом, и безакоња својих милошИу ирема невољнима. (Дан. 4. 27.) Шта се још може сравнити са таковим човекољубљем V После безбројних грехова, после хиљаду безакоња грешнику се обећава опроштај свега, ако узбуде пун љубави према неволшима. Ништа не може са таковом снагом угасити пламен наших грехова, као што може милостиња. Она је изнад свију добродетељи. Она је царица добродетељи. која уводи људе врло брзо у небо. Она нам је најбоља заштитница. Она је врло угодна Богу и налази се у близини његовој, заузимајући се од лучно за свакога, који јој угађа. Сила њезина је тако огромна, да она може молити и за оие, који су пали и који су згрешили. Оиа разрешује окове. разгоњава мрак,