Српски сион

С тр . 758.

угушуЈе пламен, умртвљуЈе црва греха, избавља од шкргута зуба. Њојзи се без иреноне отварају врата небеска. Као год игго царицу, која улази у двор. нико од стражара, који чувају врата иа двору, не сме да запита, које и од куда је, већ је одмах са иочашћу иримају; исто се тако догађа и са милостињом, јер је и она у истини царица, која чини л>уде нравим синовима божјим. Она је лака и брза лета, има златна крила и полет, којим се наслађавају Анђели У ње су, као што вели Псалмопевац Давид: крила гОлубија, тсребрена, а иерје јој се злашни. (Пс. 68. 15.) Опа лети као голубица, злаћапа и живахна, одарена њежним погледом и милим оком. Она без ирекида гледа на више и окружује ее са свију страна великом славом божјом Она је девица, златних крила. украшена, лица њежна и бела. Оиа је лака и брза лета и предстоји ирестолу царскому. Кад пас буду подвргли страшном суду, она ће долетити изненада, пријавиће се суду и ослободиће нас од казне, осењујући нас својим крилима Велики је полет у милостшве, јер опа нросеца ваздух, пролази месец, узлази изнад супчевих зрака, достиже до самих небеса Но и ту се она не задржава, већ нролази и небо, обилази санове Апђела и ликове Арханђела, и све Вишње силе, на долази самому престолу царскому. Научимо се тому и из самог св. Нисма, које говори: Корнилије, молишве твоје и милосшиње швоје изиђоше иред Бога. (Дјеј 10. 4.) А речи ирад Бога ево шта значе: И ако ти имаш много греха, то се инак не бој, јер ти је милостиња заштитница. Ниједна од Винлвих сила је неће задржати. Она тражи своје рођено, држи у својим рукама сонствени рукопис. Ето шта вели сам Господ, јер ко год , велп ои, учини једноме од ових малих, тај је мени

учинио. (Мат. 25. 40.) Таковим начином, ма како да си грешан, милостиња ће се твоја узвисиги над гресима твојим. За то се и очистимо милосрђем, говори св. Григорије Богослов. и отаримо тим прекрасним убрусом нечистоту иашу и оскврњења душевна, па постанимо чисто бели, једни као вуна, а други као снег (Ис. 1. 18.) сваки ио мери свога благоусрђа. Притеци лека])у, замоли га, лечи ране ранама (грехе, номоћу бедних), задоби милост божију милошћу према невољнима, или још боље да кажемо, гледај да велике болести лечиш малим средствима. И он ће рећн души твојој : Спасење швоје сам ја (Пс. 34. 3.); ре.ћиће: вера швоја сиасава ше (Лука 7 50.): ето си здрав (Јов. б. 14 ) и утешиће те свом слашћу речи човеко.вуб .Ђа, ако само увиди, да си и ти човекољубив нрема онима, који су болесии. Благо милосшивима , говори он, јер ~( : 1е бити иомиловани. (Мат. б 7 ) „Чинимо обилно милостиње, говори св. Јован Златоусти,не глсдећи толико наонога. коме чинимо, већ размишљајући о оном, I који нам обећава награде за то. Чинећи милостиње к њему обраћајмо свој ум, и ностарајмо се, да док је још време обилато иосејемо ноље делима милосрђа, да би могли очекивати н богату жетву. Имање, које се иолаже у руке Христово, налази се у најбољој сигурности. Нико не може отети га из руку онога, коме се једном даде, већ се оно налази непрестано оиде, производећи много и безбројно плода и доносећи нам у своје време богату жетву. Који с шврђом се/е, с шврђом Ие и иожњети, а који благослов сеје, благослов Ле и иожњеши. ('2. Кор. 9. 6 ) За то и не-нропустимо згодно време, већ обилпо иосејмо, н не штедимо иишта од свога, да би примили натраг са већим даром". (Наставиће се.) &

ОКРУЖНИЦА Патријаршијска и Синодална поеланица Впреосвећеној и Преосвећеној у Христу браћи, Митрополитима и Епископима, евештенству и целом благочестивом и побожном православном народу најеветијег апоетолеког и патријаршијеког преетола Цариградског. (Наставак). 15. Божаиски Оци иоштујући јепискона рим-

ског само као јспискоин ирестонџчког града у држа-

ва уступишс му прсдссдишитво — старсшинстно части, сматрајући га нросто нао праог јвтккоиа