Српски сион

Г >Р. 49.

С тр . 807

буду стубови, који ће одржати у свом народу цркву, у гсојој служе. Буду лн ти стубови јаки, биће п дрква јака, јер ће нод њезин кров унићл стадо поверено тим стубовима, иоверено настирима духовним — свештенству српском. Патријарх Георгије Бранковић озбиљно је погледао у своје свештенсгво. Дух времена, озбиљне и оиасне струје ишту и добре и веште морнаре, који ће се знати наћи у онасним струјама, на опасним валима. Потребу ту виђали су н други иретходници иатријархови, .и сваки је, ко мање, ко вшпе, гледао, да те потребе иодмири. Садањем Патријарху беше озбил>на брига, да подпгне добро уређен расацник служилаца у св. сриским храмовима. Наша богословија, која је такав расадник, морала је добити нове и поуздане снаге, да нораде у том расаднику, да иснуне проређене редово тога расадиика. С тога и ви$амо Латрнјарха БрапковиЛа где шаље сриске синове у далеке крајеве и на високе богословске науке, да се онде наоружају и сиреме, да као добри и шуздани учитељи, сиреме сршжоЈ цркви иоуздане служиоце, а сриском народу ваљане свештенике. Том гу сведоком богоеловске велике школе у Лвстроугарској, Нсмачкој н Грчкој, на којима се уче (рпски младиТм и сиремауу за велике. иозиве н радње, које их чекају у сриској цркви. Но није довољно само овако наоружати и спремити нашу богословију, него норед тога ишту данашње ирилике од Иатријарха Бранковића још једну бригу — бригу коју брину српски Архијереји више него стотину годингт. Баш у наше дане опажа се, да је све мањи број наших свештеника, особито у горњокарловачкој и пакрачко.ј Епархији, у којима поред овакових прилика можемо дочекати, да ће црква, остати без свештеника. Богословију имамо, ал шдмлатка свештеничког немамо. Да се тому злу доскочи, озбиљно се брине садањи Иатријарх да очима угледа такав инштитут, који ће и те потребе подмирити. То је богословско се.меншите (семинар). Ту установу, тај завод ишту преке нотребе: недостатак свештеничког подмлатка, праведно подељена брига за све делове наше јерархије и њезиних сиромашних синова, који би се свештеничком чину одали, иотпуна научна спрема, нотребна религиозно-морална спрема, иотреба реда и дисциплине и иотреба шггомости и углађености. То су потребе за добро спремљене духовне пастире народу. за стубове српске цркве, које задаје бригу садањем српском Патријарху. Данас је неиобитна истина, да је Патријарх БранковиЛ свнм силама ирегао, да дочека и очима својима види иодигнуто н добро уре(Јено богословско семениште н да се тиме истуни давнашња жеља сриских Архијереја. Бригу ту брине Натријарх Бранковић нодједнако и за мирско и за монашко свештенство. Историја српске цркве и њезиних служилаца казује нам јасно, какови су били нрви монаси у српским задужбинама. Добра снрема њихова захвална је првои српском просветитељу. Сетпмо се само манастира Хиландара и његових калуђера. Та и данас се зна, да је Хиландар био расадник сриске иросвете за српске земл>е. Неудаће народне донеле су собом, да су монаси у српским задужбинама сами себи остављени и да су се ту и данас затекли људи са веома незнатном научном богословском сиремом. Да се тој невољи доскочи и да се манастирском свештенству даде одређен, ирема штреби саме ствари одмерен стешн оиштег богословског и економског образовања, поради живо Патријарх Бранковић, да се оснује н нодигне нотребан за то завод. У ту сврху одржан Је 10. (22.) маја 1893. г. у манастиру Гргетегу под председништвом Патријарховим збор насгојатеља свих српских манастира у карловачкој митрополији и последица тога. збора беше, да су манаотири из својнх нрихода позванп, да оснују школу за своје свештенство. Тако је постала Манастирска школа. коју је 12. децембра свечано осветио и отворио сам Патри;арх, а која је отпочела рад свој 18. децембра са три професора и дванаест ђака. Колка је љубав Патријархова нрема том заводу сведочи његово ревносно обилажење и лични надзор о годишњим исиитима са ученицима. Не малу бригу брине Патријарх Бранковнћ и око снабдевања своје цркве св. утварима, одјејанијем и другим штребним стварима. У овом су се одликовалн његови нретходници, између којих истичемо име Јована Ђорђевића. Не ћемо о том сада много иисати, и за то је одређено доцније време, а данас нека је довољно речено, да је поред осталих издатака у те сврхе Патријарх Бранковић обогатио карловачку саборну цркву иогребним архијерејским одјејанијем и црквеним утварима у вредности иреко иет хиљада форината.