Српски сион

Стр. 808

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 49

Прелазимо још неке радње патријархове за српску овострану цркву и истаћи ћемо овде још једно Његово бесмртио дело, које ће красити рад Његов као српског Патријарха. То дело јесте мушка и очинска обрана нашв цркве и њезиних светиња у црквеним реформама, које је у наше дане извела светска власт. Дркви Христовој па и српској дркви попретила је велика опасност, кад се поткопао значај и важност дрквених тајни црквеним реформама. И свештенство и народ и православне и рпмокатоличке цркве устао је у обрану своје свете цркве. И српски народ са својим свештенством одржао је у ту сврху 7. априла 1894. г. народни митрополијски збор са преко 8000 душа српских, на ком су се чуле речи у обрану сриске цркве. Будни архипастир благословио је тај збор на призивињу св. Духа у саборној карловачкој цркви, а благослов свој завршио је овим речима: „II у то име а ио жељи и молби Вашој призвасмо ево и ми Духа Светога, да Вам буде у иомоЛи, и да Вас руководи гтри тако важном и животном саветовању Вашем, к чему иридодајем и ја свој Патријаршијски благослов, у жељи и нади, да Кете мушки и једнодушно, али уједно гт достојанствено и у границама постојеЛих закона кретајуКи се закључке своје доноатти." Ове речи брижнога архинастира извршене су и делом Његовим, јер је са својим Епископатом, неколико пута ишао у горњп дом угарског сабора, где су бранили цркву своју од кобних последица. Колико се те реформе иротиве српској цркви и њезиној автономији, изнео је Цатријарх БранковиИ у свом говору, који је изговорио у горњем дому угарског сабора у Будимиешти дана аирила 1894. Свечан дочек при иовратку Патријархову у Његову резиденцију, који је нриредило Њему карловачко грађанство, најбољи је доказ, како је народ захвално разумео значај Патријархова држања. У свези с тим издана је 17. (29.) септембра 1.895. год. под председништвом Патријарха Бранковића синодална посланица свештенству и наролу српском. у којој се поучава духовно стадо, како да се влада и како да ради сада, када ступају у живот: „грађански брак", „васпитање деце" и „државне матрикуле", који постају обавезни за све грађане без разлике вере и народности у угарској држави. Чашу меда јошт нико не иопи, што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију. п. п. њ. Ове речи испевао .је мигроногни песник Њзгош у свом спеву „Горском Вијенцу", које се и пре кратког времена могоше ирименити тешким приликама и ожалошћеном срцу седога српскога Патријарха у Његовом трудном раду и борби за милу нам цркву православну. Са радосним срцем и с највећом синовском оданошћу превишњем престолу п драгој домовини својој похитао је смирени Патријарх у главни град Троједнице, да се поклони своме љубљеном краљу и господару и да даде израза своје и народне непоколебане верности и оданости. Српски Патријарх мишљаше да му нигде нису тако искрено врата отворена, као у срцу једнога народа, а са два имена. Али љуто га је заболела небратска љубав, којом је у Загребу дочекан од необуздане светине, која га је пре времена и вол.е Божје слала на други свет. Но ти лакомислени изрази још лакомиеленијих и не би толко силно цирнули српског Патрн.јарха, колко га је дубоко иотресло, кад је својим очима видео српску православпу цркву нападнуту и нагрђену од небратских руку. Силно је то иотресло срце ојађенога Патријарха, а одушке болу свом нашао је, кад је милостивом владару свом и краљу 15. октобра у загребачкој српској цркви ове јаде изјадао: „ Особито су Вашем Величанству најискренпје благодарни верни и одани иравославни Срби ове црквсне оиштине, јер им је Ваше Величанство указатн благоизволело највишу милост и иружити благи мелем на ојађену иобожну душу и иовре^ено народно чувство " Овим делом нека је данас завршен и овај приказ н цртање значајнијих моменат.а из неуморног деловања српског Патријарха Гворгија Бранковића, а за добро н нанредак свете нам вере прадедовске и цркве православне.