Српски сион

Б р , 2.

Стр. 21.

иоведити: да ако по несрећи нашег народа у овим крајевима једна ио једна' од нодручних народних школа изгуби свој иравославни српски значај, да онда наша св. православна дрква сама неће бити више кадра да сачува народу нашем његову од нредака наслеђену ериску народну оеобину, јер лишена свога најјачег православно срнског расадника, неће бити св. црква наша сама довољно снажна, да у овим тешким приликама нашег жпвота за дуже времена одоли туђинској навали. Непобитна је дакле истина: да јо са питан.ем даљег оистанка срнских народних православних школа у тархији будимској тесно спојен, јер је њиме условљен и опстанак нашег српскога православнога народа у овим крајевима Уверено о овој истини, нонизно потписани епархијски школски оцбор овај је од год 1870. на за свих година свога оистојања и рада вазда бодро настојавао: да се нодручне му срнске народне иравославне школе сходно пронису школске уредбе од године 1872. по својим спољашњим и унутрашњим одношајима уреде, да се на њих приставе осиособлЈени учитељи, који ће од својих оишгнна уважени и материјално добро наплаћени свој узвишени нозив вољно, ваљано и родољубивом ревношћу вршити, — како би подручне народне школе и даље остале здрави расадници хришћанских врлина, богате ризнице знања и умења, а тиме и јаки бедем наше лепе свете православне вере и миле нам народности српске. Потписани Одбор признаје: да су га у овој тежњи његовој радо и одушевљено подпомагали сви подчињени му органи његови, а нарочито да су малене али родољубиве православне српске општине епархије будимске свом снагом својом неуморно радиле око унапређења и обезбеђења својих народних школа. — У томе просветном раду наших подручних црквених општина огледала се најјасније њихова будна црквена свест, њихова жарка љубав према својој свето,' православној вери и милој српској народности и тежња, да тековине својих старих а и своје нредаду у аманет потомству своме. Године 1870, када је понизно подписани епархијски Школски Одбор рад свој отиочео, имало је од подручних црквених општина њих

48. своју самосталну школу. Од тих се 1. и то ивањска са маленог бро.ја своје деце угасила и 1., и то збешка са сентандријском спојила. Од преосталих 46. школа ношло је подписаноме Одбору за руком, да за ово 25. година изведе нроиисе Школске уредбе од год. 1872 у 24. шлоле, остало је пак неуређено 22. школе. Но закону уређених школа имају еледеће српске цравославне општине и то у протопрезвитерагу будимском: Бата, Отолни Веоград, Будим, Калаз, Ковин, Ловра, Пешта, Помаз, Сентандрија, Чин и Чобанац; У иротонрезвитерату Мохачком: Ван, Болман, Дарда, Жумберак, Качфала, Кишфалуба, Линова, Маиш, Мохач. Дунав-Сечуј, Херцег-Суљош, Рац-Титош и Шиклуш. — Свега 24. општине, од којих су Бата п Липова тек у год, 1895. устројиле плате својих учитеља по закону. Немају по закону уређене школе сљедеће српске православне црквене општине, и то у протопрезвитерату будимскоме; Алмаш, Грабовац, Салка и Хидош; У иротопрезвитерату Мохачкоме: Батосјек, Безедек, Борјад, Бремен, Будмир. Бемен, Виљан, Гарчин, Илочац, Ланчуг, Литоба, Мафар-Боја, Медина, Рац-Мечка, Моноштор Нана, Поча и Шарок. Свега 22. црквене оиштине. У те 22. српске иравославне општине живи 4550 православних душа од којих има 852. деце за свакидању и 150 деце за новторну школу — свега дакле 1000. деце, коју би ваљало успешном наставом образовати и утврдити у иравославној вери и сриској народности. Што ове 22 црквене оиштине нису за ово 25- година дана могле да уреде своје школе но школској уредби од год. 1872, није криво томе то, што није било настојавања и заузимања нонизно иотписанога еиархијског Одбора ни његових надзорних и управних органа, ни воље ни одушевљења тих црквених општина јер је н потписани Одбор и сви су његовн органи своју дужност вољно вршили, а црквене су општине све што су могле чиниле — али сав труд и сво настојавање ово остало је безуспешно једино са недостатка новчаних средстава у тих наших сиромашних црквених општина. Те 22 школе могу се по свима својим спољним и унутрашњим одношајима само тако уредити, ако од набројене 22. цркв. онштине