Српски сион

Стр. 22.

„СРПСКИ

СИОН."

Бр. 2.

добије свака по 150 — 200 ф. ста.тне годишње ирииомоћи. Са свотом дакле од 4000 фор. годишње потпоре биле би спашене 22.' народне школе у епархији будимској; са'том свотом обезбедило би се за 1000 Сричади видело оче науке, која бп им не само ум расветљавала, него која би им напајала душу светнњом православне вере и залагала срце слашћу српске народности- Са жртвованих дигло 4. фор. годишње за свако Српче наше — одржало би се, спасло би се св. цркви нашој и милој српској народности годншње ио 1000 Срнчадн ! Ванстину никада се за светију и узвишенију цел није тражило мање жртве него што је ова. Кад ово 1000 нејаких Српчади ступају, под окриљем овога џонизног нодписаног еиархијског школског одбора, на двери српске ПашриЈаршије, л.убе смерно свога светог Сриског Пашријарха , племенитог творца св. Савског добротворног фондп, у скут и у руке, клањају се дубоко нред високославним народно црквеним Школским Саветом, као врховним и будним чуваром најсветијих просветних интереса свију иравославних Срба у српској МитроиоДији, — надају на колена, дижу своје нејаке ручице и моле помоћи: да не остану слена код очњега вида, да не мрзну крај јаркога сунца, да не гину крај добра срца и милосне руке, да крај тврда брега своје свете цркве и милог срнског рода не тону у море туђинства, - када ванију за спас, да у својим милим српским православним Шкодама могу и од сада из јасних грлг својих гласно нојати: „ Ускликнимо љубављу Светитељу Сави" и из веселих срдаца радосно клицати: „Ја. сам Србин српски син!" Ако икад — данас је Ваша Светости и високославни народно-Школски Савете! нама православним Србима у овим крајевима догорела зубља до ноката, дошло је до прелома, где нам се ваља решити коме ћемо се преволети царству : да ли царству небескоме, којем нас вуче наше сриско срце и упућује света нравославна вера — или ће мо царству семаљскоме, којем нас мами туђа помоћ. За ово скоро 25. година рада свога, понизно подписани епархијски одбор овај није никада стајао пред тежим и одговорнијим задатком него што стоји у овај мах, И кад овога пута, зар последњи пут, диже свој слаби глас

у обрану својих угрожених школа, није у светијој сгвари вршио иозива свога. Чим је по обнарндовању XXVI. угарског Законског Чланка од год. 1893. и „0 уређењу плата учитеља и учитељица општинских и вероисиоведних школа," понпзно нодписанн епархијски школски одбор овај примио наредбу впсокославнога Школскога Савета од 29. марта 1894. бр. 273 ех 1893 и 44 ех 1894/2., ех 1894 којом му се налаже да настане из све снаге, да се законски нрописи о минималној учитељској плати од 300 ф. у свима, подручним школама неизоставну спроведу — пошто ће државна власт по цропису горенаведенога закона на место вероисноведних школа, које нису уређене, по закону устројпти свуда државне народне школе — настојавао је ионизно потписани одбор и сви његови органи из све снаге, да и у оне 24. школе, које по гласу извештаја одбора овога од 27. Априла 1894. бр. 7/202, 347 и 558 ех 1894. још нпсу по закону уређене — закон тај изведе, али уза сво настојаваље могао је да постигне успеха само у 2 црквене онштине у Батској п Липовској а 22 школе стоје још и данас неуређене, нити је понизно подписаноме одбору могуће да их уреди, а само ради сиромашног стања наших црквених општина. Високо краљ. угар. Министарство богочасти и јавне наставе настало је свом снагом државног ауторитета и моћи, да изведе XXVI. Зак Чл. од год. 1893 и побуфује из дана у дан све то чешћим и оштријим наредбама и кр. државне наставне надзорнике и жупанијске управне одборе: да ови заложе сву ревност своју око унапређења народних школа, лежећпх у подручију иојединих жупанија. — Позива исте власти, да испитају и предложе све иутеве и начине, како би се унутарњи рад народних школа унапредити могао. Из овде нод •/• приложених поднесака српских иравославних црквених општина у Мађар-Боји, Литоби, Гарчину, и Вемену, увериће се Ваша Светост и високославни Школски Савет, да су органп државне и жупанијске власти заредиле све оне наше срнске православне црквене оппггине, у ко.јима нису народне школе по закону устројене да, им нуде по 150 — 200 фор. годишње државне' припомоћи — и наговарају их да ту помоћ нриме. Из оне тешке бриге, која избија т