Српски сион

Бр. 2, „СРПСКИ СИОН."

ових поднесака види се Ј : асно: да душа нашега народа стрепи и плаши се тих данајских дарова, да се боји за онстанак српског православног значаја својих школа, јер страшљиво нита епархијски Одбор овај: да лн ће добро урадпти, ако прими ту припомоћ ? Видећи те црквене општине, да ће им школе без припомоћи морати проиасти, моле власт своју, да му она помогне — па ако нема друге иомоћи, оно да им она израдн помоћ ма и од саме државе. Под силним утигком ових поднесака, гледајући својим очима скору и неминовну пропаст, којој су изложене српске православне народне школе у поменуте 22. цркв. општине, — ако им се не пружи брза издашна помоћ •завештао је у данашњој седници потписанога одбора племенити родољуб и велики добротвор наше народне просвете, благородни господин Евгеније Думча, вредни председник цркв. општине Оентандријске и члан потписанога одбора, 300 фор. као годишњу подпору најоскуднијим народним школама епархије будимске, ко.ју ће своту почев год. 1896-ом па кроз 10 година сваке године са 300 фор. стављати на расположење епархијскоме одбору овоме. Томе узвишеноме примеру овога племенитога мужа сљедовао је и заслужни умировљени епар. школски референт, благородни Господин Сшеван В. ПстовиЛ управитељ текелијна завода, изјавив: да и он ставља одбору овоме почетком год. 1896. па све време док је делегат на угарском, државном Оабору по 200 фор. годишње, — на подпору оскудних народних школа. Ови светли примери жаркога родољубља улили су понизно нодписаноме одбору наду: да ће се зар наћи пута и начина како да се сиасу народу нашем ове 22. Школе —- да се 1000 православних Орпчади не рине у туђе јато. Ваша Свешбсти! Видокославни Школски Савеше! Понизно иодписани еиархијски школски Одбор исцрпео је сва средства молбе, савета, наговора па и принуде којима је годинама настојавао да иоменуте 22. црквене оиштине уреде своје школе по закону, и уверио се напокон да оне то без туђе помоћи не могу учинити. Ако примимо државну прииомоћ која нам се нуди, за уређење тих нашпх неуређених школа, — нема сумње да ће те школе по-

Стр. 23

станути за кратко време добре школе. Али исто тако нема сумње : да ће оне врло брзо престати да буду српске иравославне школе. Наш сиромашни народ у те оскудне 22. црквене оцштине ставл^ен је на тешку раскрсницу. — Осећа он оним здравим својим пнстинктом, којим се за минулих 200. годнна овде у туђем елементу одржао, ко.им му нутем ваља ноћи, — али осећа и то, да га је снага његова издала, да не може онамо, куда би хтео, и ма да зна да му тамо лежи епасеније,. његово. Понизно подписани еггархијски школски одбор овај обраћа се синовном ионизношћу Вашој Светостм и високославноме НародноШколскоме Савету и иреклиње вас аманетом Св. Саве и Св. Стевана Штиљановића, чија успомена живи у будној свести нашега народа у оним крајевима, гце те 22. школе наше трну да се угасе, — пружите нам помоћи брзе и обилне да та светилишта наша спасемо и одржимо зарад свога спаса ! Понизно подписани одбор овај уверен је тврдо да ће велика мудрост и жарко родољубље Ваше Светости и велецењене Господе чланова високославног Школског Савета вољно иотражити па сретно и наћи оне изворе, из којих ће нам ту мнлостиву потпору пружити. Када, било помоћу Фонда Св. Саве, билр помоћу других расположивих просветних средстава српске Митрополије наше, поново оживе ове 22. народне школе — по свим црквама богоспасајеме епархије будимске веселије ће се хорити возглас: „возљубим друг друга да Јединомислијем исповјеми Оца, Оина и св. Духа 1 ' — а захвални српски ираворлавни народ и његов подмладак целиваће са радосним сузама дарежљиву дееницу свога, Свешога Пашријарха, благосиљаће родољубиво заузимање и очинску бригу, велеславног Школског Оавета и биће дубоко уверен да свој свога никада не остав .Ђа на невољн и да је Србину . и за даље векове живота његова спас једино у његовој светој православној цркви. Из седнице ецархијског школског одбора будимског, држане у Св. Андрији дне 14. (26). децембра 1895. Платон Телечки с. р, Митроподитско Патријаршески Мандатар председник. Георгије Марјановић с. р. епарх. белсжник.