Српски сион

бр. 4.

( Ј тр . 51.

теорија: а.) о верозаконској настави и б.) хришћанско васпитање (по рукошгсу); тумачење молитава, катихизиса и тропараи кондака; седмично 2 сата. а«_1 6. Историја монаштва уз читање житнја светих (но књизи владикс Грујића : Из жпвота светих угодника Божијих и Н. Вукичевића: Огледало хришћан. добродетељи састављено из житија светих), п мроучавање данашње уредбе монашке н монашке дисцгтлнне седмично 3 сата. Црквено џјеније и правило. Осмогласно пјеније: а.) самогласно, б.) подобно, в.) тронарски, г.) антиФОнски, д.) седалски, ђ.) блаженски; Ир моси на све Господске и Богородичне празнике и у опће остало велико пјеније. Сва 4. разреда заједно б сати седмичпо. — Правило: 'гумачење но књизи „Типик" и књизи В. Николајевића. Сва 4 разреда заједно 1 сат седмично. Недељом и празником па један сат пред св. Литурђијом тумачи им се апостол и јеванђелије дотичнога дана. У иетој години изучавају иитомци моиашке школе економске иредмете тако, да добију нужна знања из вртарства, воћарства, сточарства, ратарства, нчеларства, виноградарства, шумарства, рачуноводства и манастирског домоводства. Сви се ти предмети имају изучавати више практички него теоријскн ио специјалном плану и расиореду практичких веџбања, које подноси наставник економских предмета преко наставничкога збора на одобрење св. Патријарху. Из седнице иравославнога српског светог архијерејскога синода, држане у Карловцима 22. сеитембра (4. октобра) 1895. године. Георгије с. р. Патријарх.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Утецај молитве. Беседа Евђ. Берсје-а.*) Но руеком превео е Француеког П. Весин. Многи' е « лижетх ЛАвлнтва прЛеднлгч' посп-кшестк^ели (Јак. V. 16). Браћо! Нисте ли се кадгод у путоваљу заустивили где у сред развалина старог здаља; Иие Евђенија Береје-а биће слпбо поанато нашем свету. Годио се у маленом Кантону „Уаи(1" у Швајцарској, а Друга му отаџбина беше Француска, наиме Иариз. Из

нтгсте ли се тада у мпелима сећали свега ишчезлог, прошлог? Ако је камен.е које вас кружи развалина храма, и ако сте у тим рушевичама нашли остатке олтара. нисте ли осетили особиту душевну узрујаност, размшнљајући о поколењима, која беху на том месту, о речима и молитвама, које се ту разлегаху; о сузама, које орошаваху ту земљу, о свему, што беше средиште страдања човечјих и тежња духовнпх у том углу земље, међу оним зидовима, од којих нигата не оста Ја видим и у наравственом свету сличну појаву. И ту сретамо развалине, тужне развалине, које се сваке године грехом дозиђују, развалине душа, сазидане за виши живот, и које се нонизише, хвастањем, егоизмом и неситошћу. Но погледајте добро, и под дебелим покровом порока ћете наћи трагове олтара, спазићете знаке,који ће вам рећи, да су те душе требале божје бити. Површни и једнострани умови, који граде различне системе и човечанство, које се прилагоди свом уском погледу на свет, могу и да не виде тих трагова, но они преживе системе и показују се опет као сведоци нашег првобитног постанка и нашег правог назначења. Од тих знакова споменућу само један и то: побуду к молитви. Она живи у дубини душе сваког човека, код њега је увек и свуда. Она чини, да се у јаду небу обраћају бесмислена лица дивљака, који једва владају човечјим језиком. Она се у нашој цивилизованој расн противи свима нападајима скептицизма рана оеећајући наклоности пастирској служби, отишаоје у Америку ради вишег образокања. Вратившп се отуд испунио је е успехом своје шганове. Чувени американски проповедници: Спурџон, Бичер и Роберстон учинили су на Береје-а велики утисак, а главни утецај припада другу и пријатељу његовом, знаменитом Француском проповеднику Едмонду Прееансе-у и чувеном проповеднику, проФесору лозанског универзитета Александру Вине-у. Последњега је Береје оеобито поштовао. Берсје је умро у најбољем раду г. 1889. Многе беседе његове преведене су већ давно на енглески, немачки, дански, ишедски, у новије време и на руски језик. Оне чине својим богатим садржајем и вештачком израдом силан утисак на читаоце, чудновато проникну у срце њихно и против воље овладају њим. Дотичући се у својим беседама више наравствених него догматичних питања, Береје, и ако припада реформатској цркви, остаје увек на пеутралном јеванђеое.КЈМ учегву, које је опће и у источним и западним црквама. Берсје дубоко проникавши у савремено човештво, питања, знања и веру, не пропушта ничега, чиме би одбранио хришћанство од јавних и тајних непријатеља. Његове беседе скупа, сјајну научну апологију ндеала правог хрипЈКафј^Цвота. Може се рећи, да у последње време н&'бец№' дафпо-^ч^ч ведника у вападној Јевропи, којег би слушшлјг као \''Л ' " | /Т •/ .. \ " 4 \ Беседа има свега 69.; распоређене су ју ,7 | сада изађе 10 издања. (Пр. прев.) , . , *V." ј".