Српски сион

Стр. 52.

п гони невернога оца да 1;лекне нред смртним одром свога детета. Како ,је еилна та побуда п како да ео не дпвимо њеној красоти и' велпчини ! Гле. слаб створ и којега сваки час може ностати. а међутим молитва га спаја са свемогућим Богом, Творцем свег живота и сваке мудрости. Ево човек — до овог часа егоиста и оскврњен греход, и међутим 1госредовањем молитве, са страхом се враћа Творцу. извору више љубави и светости, и у својој души одбацује Његову моћ и безграничну благост и у својим добрим делима налази особен живот, који је у почетку добио од Бога . . . Како! Ви се чуднте немом, моћном закону, који обухвата светове тежином и даје да га осети сваки ништаван атом, који око не види. Ван себе ће вас довести та са кривена сила, што за часак прекине дугогодишње колебање, које је ваша рука произвела, а оно закључује у себи вашу мисао. Ви и не знате, колико је великог, чудног и божанственог у тој побуди, чијим иосредовањем се душа враћа слободно извору свег живота, ступа с њим у духовну свезу и, признавајући да је све примила од Бога, изјављу.је, даје готова Њему све дати ! Па расматрајући ту дивну побуду к молитви, како да не пјмислимо с тугом у срцу, како смо је ми унаказили! Шта је молитва -скзро свуда? Сиољашњи обред. религијозна формула и више ништа. Дух молишве је ишчезао1 осшао је само облик. Погледајте будисгу, где пребира куглице својих бројаница и док се не умори говори .једне и исле речи, међу тим како му дух осгаје непокретан у тупом гледању. Где је ту оданост? Где љубав? Где душа, која тражн Бога? Где, најпосле молитва? Или посмотрите, на пример Јапанца, где седи пред својим молитвеним — млнном, когаје сам направио. Ветар окреће крила његова а с њима и разапете иергаментне листове, на којима је он написао своје молбе и жеље. Ако је ветар ј повољан, поновља те молитве сто и хиљаду нута; молптве, које треба да пошљу њему мплост богова. Ви се смејете на то?Јао! А шта видпте код нас? Не осврћући се на тачну заповест Исуса Христа, који забрањује пусто понављање, не дају ли и код нас понављању .једне и исте молитве цену искупљења? Но и тога није доста. Иду и даље и чине од молитве, од тога душевног излива, од те гомиле

СИОН." Ер. 4.

раскајања и љубави само акат иокајања мнсле ћи, даће чисто спољашњом гомилом речп молптве заменитн унутрашње п срдачно иоправљан.е. Пе мисле ли, у истинн, да .је пријатно Богу то, и да могу загладитп своје грехе и снасти душу своју тим, што понављају свакп дан. недесет или сто пута каку год молитву без учешћа душе у њој. Жалосно опадање религијозног живота! Који ће отац. призвавши себи дете. изразити му своју л.убав у наученој п сто пута поновљеној фрази? Који отац неће одбацити научен излив љубави п предиоставити му реч, ма једну реч, која излази из дна срца? Па каки после тога имају појам о Богу, који зна све тајне, ако Га мисле умнлостивити радом уста, понављањем каких год спољашњих формула и клечањем. Но нећу сад да гонорнм о тим заблудама. Сви се слажете у том, да је молитва акат душе ; рецимо бол.е, да је разговор душе с Богом. Нећу говорити сада, о чему треба да је тај разговор. Пре бих показао душу, пробуђену под утецајем светог Духа, која сазна.је своје ништавило и која се обраћа божанственом милосрћу примивши преко Исуса Христа опроштај који је Он донео свету. заповедивши најпре Бога називати нашнм Оцем Пре бих изнео осећаје признања, побожности и детпњег поверења, који треба да испуњавају хришћанску душу, искупљену, која се јавља пред лнцем божјим. Но моја ме беседа води другом иитању. наиме, ушецају молитве, и на тој теми хоћу да усредсредим вашу пажњу. Утече ли молитва? Чудно питање, рећи ћете. Па на што се и молити, ако мислимо, да чинимо дело некорисно? То је јасно само по себи, па ипак није непотребно разјаснпти. Сви се слажу, да молитва утече, но на кога утече ? Да ли само на нас? — Ево у чему је нитање. Многн ће говорити о молитвн слаткореко и с усхићењем. Они ће рећи: молитва узвишава, освећава и очишћава, но како и чиме? Пре свега тим, кажу, нгго је она духовно вежбање, што нас доводи у опћење с Богом, чисти нашу душу од свега иређашњег, сујетног, смртног и грешног, и у тој обнов.љеној души одсијава боље образ божји. Све је то најпосле истпна но је ли све ту ? Није. Погледајмо, није ли молитва захтев, који чека одговор, не утече ли она на мнлосрђе самога Бога, не може ли изменити догађаје и ток стеари? За то нам је