Српски сион

Б р . 4

„ОРПСКИ СИОН."

овај застаде и бојажљиво га погледа, огт му нристуни, привуче га својим грудима и нритиснувши му топал пољубац на ведро чело, рече: „Госиод из тебе говори, о, СтеФаие! И Петар је казао: Ако брат СтеФан одговори, да се пеће уклањати пред Искушењем. немој га гопити, јер зпај да је ]>ука Госиода на п>ему. 1 ' СтеФаново се лице, код ових речи, разведри. Оп се пежно изви из на])учја Никодимових и седе на своје место. — Само ћу те замолити за једно. К'ада ме буду одвели, пађи се око моје Мајке. Теши је и храбри докле је Госнод не нозопе Себп „Буди спок:»јаи! Праћа песмеју оста вити без утехе опе. који ]>ади Христове Цркве, страдају. Ја ћу јој бити сип; чуваћу је и пеговаћу до Воље Божије!" Ста])ица доиесе у земљаној здели сат меда, а у другој, печена меса и хлеба. Она п])ва реч што је чула, а уз то и срце материпско. које врло ретко греши у нредосећању, када се оио тиче сиповље суд бине, толико је иодкосише, да је са неким страхом гледала то у сина то у путника СтеФаи нримети ово, па да је расположи, ноче, ломећи хлеб, веселим лицем да прича о састанку апостола Филииа и Петра, са неким Ча])обником. Симоном СамариЛанаким, који им понуди много новаца, само да н њега нриме међу Ано столе. А Филип и -Пета]) рекоше му: „Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си иомислио, да се длр Божиј може добити за повце!-' Его, видиш Никодиме — рече за тим — како Самарићапи мисле, да се ЈБубав нашег Господа може за повац купити. Сирота Старица гледала је жељио у очи синовље, као да би желела у дубипу душе кроз њих пропићи. Од једпом прену, нажљиво нриклопи ухо вратима и поче ослушкивати 1Бој се учини, да чује перазговетап шум и грају како се ближе амо. — Шта ослушкујеш, Мајко, да нам не долази ко V „Чујем некакву грају. Она се блпжи овамо. СтеФапе! — вриспу Старица усплахиреио — опи долазе ио тебе!"

— Не плаши се. Мајко, то су гласови Давидових песама, што их Израиљ о Пасхалиоме весел>у пева. „Не, иису несме Давидове! Оие се пе певају уз звеку мачева и звон пгпгпк.а. То су Римљани! Бежи сине! склопи се где год!" — викну усплахирепа Старица и иолете уличпим вратима. да их замапдали. „То Савле долази"'— шанну Никоднм. ,.Ук])епи душу, СтеФапе " — Нека буде воља Божија, одговори СтеФаи мирпим гласом и паде иа колена, иритиепувши па уста малени крстић, који и:>, педара извади. Никодим се повуче у један кутић н тихо се мољаше. Међутим, граја што се с почетка чула као подземпа тутњава, поче се иретварати у силиу вреву измешаних, људскнх, гласова. На етрмој узвишици, која је пе далеко од дома, осу се румена светлост, која, као ватрепи поток што се са брда слива, поче слазити у долипу. Као у грозници тресла се Старица, носматрајући како се чисто вал>а ова хучиа, ватрепа маса, и слушајући топот коњских конита. Не п])ође миого и оиа угледа десетак коњапика, оружаних копљима и иод медпим штитовпма, како и.езипом дому јуре. II])ед свима јахаше младић, чија се тога, услед брза јахања, на прсима ])азмакла. те показиваше грудни оклон од жуте меди који силовито нрема буктињама заблешти. Око ])имских коњаиика слегло се читаво језе]>о заиал>епих буктип.а То су Еврејн, становпици овога г]>ада. Чим су сазнали за узрок Римљаискога доласка, пр'екинули су песме и нохитали да. им са занал.еним буктип.ама пут ос! етле Ова ватрепа бујица ојезерн се нред домом СтеФановпм. Младнћ, што папред јахаше, ско'Ч1 с коња, и прпђе вратницама. Песницом епажпо залупа па прпклопл.ене вратпице, за којима стајаше. у страху обамрла. Старица. — Хеј, отварајте! — завика Младић. Старица дрхти. алипи да писне. — Отварајте, или ћемо ломити ! Старица се нрепаде. Слабачким леђима још подупре и нако замандал>ена врата. Сиротица, мислила је да ће материиска