Српски сион

Стр, 92

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 6

ћањем на п.ега, на његову њежноет као еупруга, на његову брижљивост као родитеља, на његову искреиост и доброту као пријатеља, на његово одушевљење за све оно,- што је лепо и нлемепито; и у оиште на његово лепо име, које је овде међу нама за живота свога стекао. А како ћу носебно тебе да утеншм ожалошћена и уцвиљена супруго са нејаком дечицом — еа еирочадима? Ја сада, у овом тренуТку, када сам и сам големом тугом за искреним другом и пријатељем, — сломљен и поражен, немам речи да вам у превеликој тузи и .јаду вашем утехе нруже. Тешите се, тешимо се сви оном енажнијом — оном небесном утехом, а та је: да је воља Свевишњег Творца, — драгог нам иокојника после дуге, мучне н тешке болести, прееелила у онај други бол.и свет: „ид^кже (гкстк кол-кзнк, ни печллк, ни коздурнј«." А сада, тужни зборе, пад овим још тужнијим одром еамртничким, за уеномену последљег земаљског растанка и вечног покоја душе покојппкове отпојмо тужну опроштајну стихиру : .,11(нидите, пес/1'кднн ц-клоклнЈе дадњих кратј« сч-.ицнш.и^, БллгодарАфе КГЈ." Амип.

Д о п и с Панчево. (Новц д-ржавни ткон.ц. 1/мен« буду#е Српчада. Кретање људства. Црквене ироаоведи. Еортеш назаренски). Има томе ето већ нуна три месеца, од како нови државни закони у живот ступише, те их и наш народ у крајевима, за које ти закони обавезму силу пмају мора вршити. Није наше на ову месту расправљати у колико ти закони стоје у опреци са науком наше св. правосл. цркве; овом приликом ради смо, да прикажемо прве појаве из живота црквеио-пародног, прве утиске и осећаје, од како нас ови закони на њихово вршење примораше, Норед све, заиста оправдане зебље и страховаља нашег, по сред прилпка и неприлика у којима се крећемо п живимо ми, можемо е пуно утехе п задовољства рећи, да је народ наш вршећи државне закопе, вољно, савесно и милимице испуњавао у свима елучајевима све оне прописе што их у таким ириликама од њега иште с једне стране његова св. вера и црква, а с друге, његова свест и савест српска. Свсштенство је од своје стране удвојило онрезност, нажњу и л.убав ирема народу, те је живом речи и поуком у цркви, саветом и разговором по домови и

креним славама, у свакоЈ прилици у довољној мери народ поучило, шта му и како му ваља радити, да сс не би огрешио о државни закон, а још мање о закон своје цркве и образ српски, а народ је драговољно у свима приликама нослушао глас и савет свога свештенства, те се ирема томе, и као хришћанин, и као Србин и као грађапин, узорно држао н владао. Сви брачни парови одговоривши дужности својој, за које их нови држ. закони иримораше, вољно су и радо извршили и све прописе св. цркве. У случајевима смешаних бракова пошло је свештеаетву за руком, те су с.ве невесте других вера прије венчања нримиле православну веру, а тиме су отклоњене све оне поеледице, које би могле н морале иотећи нз смешаних бракова, а биле неповољне, шта више штетне по домаћи, верски п породични живот дотичнх брачника. Ниједан случај није био, да се жених у ствари своје жеипдбе одоцнео, те у пост ушао; на ову околност, но рачуну времена према држав. закону, народ је у напред у цркви нажљивим учињен био. ДржавнОм матричару у женидбеним нриликама ихнли су нарови у иростом, обичном оделу; и ио обављеном грађанском браку, разилазиле су се странке свака својој кући, до вреМенд црквеног брака и благоелова. У ногледу /мђења и крштења, свештенство је још обазривије постуиило. Народ је одмах долазио свештенику и пријавио случај рођеља : овај је знаменовао и договорно одредио дан крштења, а том приликом учИНио како родитеље тако и крштене кумове пажљивим, да деци, будућој Сричади изаберу лепа чиста српска имена која се неће моћи нревести. А да овај посао лаким буде, свештенство је израдило списак новијих српских имена, те је набавивши књижицу државног матричара, коју је за ову етвар израдила академија мађарска, а у којој су како српска, тако и румунска и слов. имена на мађареки нреведена, према истој књижици, сва она имена која се могу на мађ. језику казати и уиисати елиминирало, саставившн именик најчистијих имена, која кумови по савету и замолби свеште ника бираху и даваху. Одмах по крштењу, уручи свештеник дотичном родитељу литограФисану исказницу, о дану рођења, крнггења и имену дечијем са напоменом иеписаном на исказницу, да је држ. матричар дужан, на основу закон. чл. XXXIII. од 1894 г. §. 19'. име детињс, онако уписати, како то жели и диктира родитељ; не