Српски сион
Стр. 93.
учшшли тако, остаје му нраво жалити се надзорној власти, па и среском суду. С том изказницом иде родитељ држ матричару н нријавл.ује име свога детета, а овај већ но изказници види да и евештеник води рачуна и контроле о његову раду и да је странки закоп протумачио. Угледа и сномена радн белсжимо имена будуће Српчади, од како је држ. закон о вођењу матрика у живот ступио, с напоменом, да до селе нема нн једног старог имена. Ево тих имена : Боривој, Вељко, Дутан, Жарко, Пван. Љубиша, Милан, Милорад, Милутин, Миливој, Озрен, Славко, Светолик, Светислав, Радослав, Чсдомир и т. д. — Вера, Видосава, Вукосава, Даница, Дарпнка, Добрила, Десанка, Бојана, Босиљка, Гордана, .7емосава, Љубица, Косџра, Пконија, Јовапка, Милисава, Невенка, Смиљка и т. д. *Ј Овим начином постигнућемо, да се у нас одомаће наша лепа, чиста ерпска народна имена, нуна љубави и милоште, да нам име неће нико моћи изврнути и изопачити, а доћићемо и до оне толико же* љење тежње, да се отресемо туђииштине и именданова, те ће крсна слава у нас заеијати лепшим сјајем и значајем. Наше бројно кретање може нас хвала Богу за нрошлу годину задово.љити. Родило се м. 145, а ж. 142 — 287. Умрло : м. 136, ж. 120 = 250; вишак рођених 31 ; с придошлима 61. Венчало се 54 пари, сви једне исте вероисповести. Из римокатол. вере у иравосл. веру преведено 3.Исповедило се и пречестило м. 1425. ж. 1740 = 3165. Похађање богослужења било је задовољавајуће, а особито о великим празницима. Да би вернима омилило нолажење св. нркве и службе божије с једне, а сдруге стране одговорило светом и узвишеном позиву, свештенство је у току прошле године (као и до сад прошлих година) ревно проповедало слово божије у обема парох. црквама о свима Христов. и богор. празницима, еваке недеље за време ускршњег поста, као и иедељно од ускрса до Духова, и о светитељским празницима, а сваке године по једаниут и на гробљу о ђурђеву-дну. У току прошле годиие, о ускршњем носту, посетио је наш град, кортеш назаренски, у цељи и намери, да проповеда своју науку и заводи и обмањује иаш евет, неки Мита Павков, родом из Бечкерека, а по боравку из Ход Мезе Вашархел.а. Одмах првих дана најмио је стан, те је с вечера и ноћи прикунл>ао у горњем крају вароши свет наш, и почео га својим начином просве-
ћивати тако, да је одмах други дан по његовој нроноведи, свештенетво за њега дознало, јер су па то некп слушаоци љсгови сами свештенству *долазиии и жалили се. Свештенство се одлучи, те једног дана па брзо за тим, доцне у вече оде сво лажи-проповеднику, затече га у излагању п тумачењу ев. писма, те га нитањима пред гомилицом његових слушаоца, већином сиротиње и љубопитљиваца, толико обеснажи, да су му п слушаоци еами провидили нраву цељ н намеру, а слашаоце ноеаветује свештенство и упозори да се чувају оваких људи, те да своје ма и љубопитетво не заеићују на оваким изворима, који му могу срце и душу отровати. Ово је еве имало уенеха, јер је корте п пазаренски после два дана оставио варош, а нуз то му је на нријаву свештенства и нолит. власт дала осетити, да се што пре уклони. Што се самог назаренства тиче можемо са задовољством рећи, да малени број њихов овде никако не расте, шта више за 3 су душе опали, које су се вратиле својој вери н браћи. Нека нам овом нашем извештају не замери ни иоштов. уредништво овог цењеног листа, ни поштов. читаоци, који овим речима буду пажње ноклонили, јер речи ове нису потекле из неке самохвале; мисао је та делеко од нас. Ми држимо, да би оваки и овим подобни извештајп требали, у органу митрои. наше да потеку са свију страна, те да добијемо слику нашег живота која би нас не само интересовала по читању, 11о нам казивала какви смо и какви треба да емо сви и свуда, нарочито, данас, кад што но реч. треба и глуви да прочују и елепи да прогледају , те да уоче све оне тешке прилике и неприлике што се витлају над главом нашег бедног народа, те да свак на својој пошти порадимо вол.ио, сложно, свесно и савесно на свему ономе, гато се клони добру према највећим светињама нашим: св. вери и имену народном. = *) Чисто српска та имена набројана су и у 32. броју. о. л. из прошле године. А штампана су и у календару српске манаетирске штампарије за прошлу гоДину — Ур. —
Карловди 31 јануара 1895. Наш комунике у прогаломе броју коментариеан је на разне начине, и ако је потпуно јасан. Њиме је побијена вест : као да је Ње!ова Светоет, преузвишени г. патријарх Георгије „иоднео пријаву за саборски саетанак," те вест :