Српски сион

Стр. 82.

припадам изразом најтоплије захпалпости Вашој Светости, врховиом и пајдс.стојпнјем поглавпцп наше свете овоиределпе Цркне, као своме милостивом благодетељу, и благодарим Ваш најсмерпије, што сте, сагласпо са Свјатјејшим Сиподом Епископским, мепе скромиог слугу олтара божјега пзабралн, позвали и узвисили на ви.соки Енископски сан наше свеге цркве и поверили ми, да пасем благовјерно стадо Христово у богоснасајемој епархији будпмекој и да бодрим оком надзиравам и држим на окупу п да га архипастирском бригом чувам од сваке па пасти, и да га водпм пугем богодухновенога живота и спасенија његовог. Молим смирено и Вашу Светост, свог љубезног Митрополита п Патрпјарха, молпм и Свјатјејши еиископски Сииод, да благо изволите прпмити ову моју најтоплију благодарност и свечано уверење. да ћу се кренко молити Богу, да мн даде н живота н спаге, да се у Епископском звању своме угледам иа многе и сјајпе врлппе узвишепога духа н родољубивог срца Ваше Свегости и своје преосвећене браће Епискоиа, како бих п ја пајмлађи брат Вам по Христу, могао се делом н словом показаги достојап очпп ске милости, братске љубави и великог ио вереша Вашега Благодарим, од свег свога радостпо узбуђеиог срца, Вашој Светости п Вама Преосвећена браћо моја Епискоии, још п па томе: што знајућп пужду н потребу миле пасгве моје, писте по овој зимској нено годн жалнли нп пута ни труда, да ми у овоме светом храму божјем светим молптвама својим псходатајствујете пову благодат божју и уручнте ,,ж«злх прлкленУд" у слабе руке моје. Молпм Вас најсмерппје: да енажне руке Ваше иридрже мене слабога, да велика мудроет Ваша унути мепе неискусна, а братска љубав Ваша да извини немоћ моју п да ми помогне да вољно и неуморно вршим звање своје. Благодарим ноново п са светог места овога Његовоме царском и апостолском краљевском Величанству, своме премилостивом Краљу и Господару Фрапцу Јоснфу I, на нревншњој милости, којом је благоизволио сиподални избор мој за Енискона будимског својнм превишљим вла

СИОН." Бр. 6.

далачким одобреп.ем оспажпти. Благодарим и Високој крал.евској влади угарској, која је Својом паклоностп према мепи нзлнв ове иревишње владалачке мплости у Његовога Величапства исходптп пзволпла. Од нраотаца наших паслеђепа н од нас вазда брижљиво очувана и потоцпма пролнвене иајплеменитије крвп српске засведочепа верност ирема ГБегову Величанству Цару п Крал.у пашем и Његову нрејаеном владалачкоме дому пратпла ме је вазда свуда, доиратила ме је и до овога светога места и иратнће ме п до гроба мога. Искрена п лојалпа одапост ирема сва кој законитој устапови у државп и земљама свете круие угарскс, нриврженост нрема уставној влади Његова Велпчапства, огле дала се до сада п огледаће се п од сада у јавноме раду моме као залога моје велике, најискренијељубавп ирема милој отачбини угарској којој желим сваку срећу н нанредак и за чију ћу славу патријотском ревпошћу заложити свуспа^у своју радећн у томе спасоносном правцу, да овлада сно разум и братска слога међу свима грађа нима Угарске, који ма да јесу п могу бпги разии ио племену и вери, али су сви једпаки по ираву и по дужностпма и једипо* душни у непоколебивој верностп нрема своме Краљу и Госгодару п збратимл.епи у иеизмерној љубавп према св »јој милој отачбини. Благодарим и теби благочестпви п премпли роде мој српски, којп си дошао да нас у овај светп храм Вожјп да припадпеш самном заједно Богу на молптву; — дошао да поделиш самном данашњу радост моју и који си само из љубави нрема менп нревиди.) н старост и пемоћ моју, па еи но доброти срца евога радос.тпо узвпкнуо „до стојип"! Хвала ти мнли роде мој па овој твојој љубавп н паклоности према мени! Теби, твом животу п напредку твоме који се црквом п школом твојом ностизава, па овоме свету, и вечпоме спасенију твоме на ономе свету. биле су п до сада носвећепе смпрене молнтве моје, учптељски п свештенички рад мој. Теби православни сриски роде мој посвегићу ја, и као Епискон тв >је свете цркве,