Српски сион

Бр. 6.

„СРПСКИ сион.

сву спагу своју и од сада. вољно и одушевл,еио. Чуваћу те и бранити као зеницу ока свога од сваке навале и напасти, а у свакоме, па и у закутку епархије своје. Тврдо уздање наше у Бога који нас је и у овоме новоме завичају сачувао; усномена на с-лавну нрошлост нашу, која пас је до данас у нашој српској иравославној свести снажила, бпће нам и од сада оружје, којим ћемо у братској љубави и леиој слози уједињепи бранити аманете св. Саве и утврдити бедеме овоме народноцрквеноме граду, да у н.ему свим срцем п свом душом својом и од сада служимо своме Богу и Краљу, домовини и срискоме роду своме. Тебе мили роде мој сриски, потражићу ја п од сада као Епискои твој у твојим светпм Храмовима, у твојим народпим школама и нросвећеиим заводима твојима, у маленим коле/ама и красним домовима твојпма : да делим с тобом н добро н зло, и бригу п радост твоју; да те поучим, уте шим и да ти иомогнем нз све снаге своје. За тебе. милн мој роде срнски, молим се ја Богу да ти Бог ипсношље духа разума, духа премудростп, духа страха божјега, духа брагске слоге п сноразума, •— те да сви, који смо слаткнАГ млеком срнске мајке одојепи п нравославном вером озарени, козлкжимо др^гх др$гл дл единолнк/нм1х \\спок-клш : Отца Окша и скатлго Д,иин !

Посвећење епиекопа будимеког Јеремије Мађаревића. Посвећење новоизабранога и највише потврђенога етшекопа буднмског извршено је на дан св. Три Јерарха. У очп дана носвећења извршен је први део чина изкранјд кх ©пнскопа, којп се зове: иарјченЈе. Његова Светоет преузвишени г. патријарх Реоргг/је , високопреосвештена г. г. Епискони Мироп п Гермап допраћени су са новоизабраним епископом од свештенства у 3 сата носие подне у саборну цркву, у којој је био спремљен испред амвона сто. Његова Светост, благословивши присутне верне, заузелаје место У своме престолу, а високопр осв. г г. епискоии у десној певници. Архимандрит Митрофан

Стр. 83.

Шевић одслужио је мало вечерље по црквеним прописпма који за овакав случај нарочито постоје. После овога вечерња посадише се присутни чланови св. архијерејског Синода за сто, а архиђакон Димитрије Бранковић објави архимандриту Јеремији, да га је св архпјерејски Оинод изабрао за епископа будимског, а 1ћегово Величанство премилостиви цар п краљ наш Франц Јосиф I. да је тај избор благоизволио најмилостивије одобрити, на што је архимандрит Јеремија изјавио да се услед тога превишње одобренога пзбора прима намењене му дијецезе. После те изјаве, седе п архимандрит Јеремија међу св. Архијереје за сто делећи с њима хлеб и залажући га вином, док су архиђакон Димитрије Бранковић и протођакон Георгије Марјановић изговарали са амвона наизменце лшогол-ктје Његовом Величанству, Његовој Оветости, нрисутним Архијерејима и новоизабраноме Епископу. Л1ного= л"ктј/л праћена су са невањем многаја љета. По свршеном лшого/гктјго благословила је Његова Светос/г присутне верне и уз нојање „ис пола етп деспота", отпраћена је са Архијерејима и нареченим енископом у патријарашке дворе. У вече, истога дана, наречени епископ уз асистенцију свештенства будимске дијецезе: г. г. протојереја и пароха пештанског Симеона Костића, пароха сентандријског Корнелија Чупића, помашког Георгија Голуба и кишфалубског Отефана Михалџића, те архиђакона Димитрија Бранковића и протођакона Георгија Летића, одслужио је свечано бденије. На дан посвећења у Ч 2 10 дошла је Његова Светост са Еписконима и нареченим епископом, праћени свештенством у саборну цркву, која је била већ пуна побожног и радозналог света, међу којим видесмо: руског проту г. Кардашевића, г. Др. Милана Јовановића-Батута и изасланике барањске. Његову Оветост облачише свештеници на амвону, а високоиреосвештене Епископе Мирона и Германа у св. олтару. У потпуном одјејанију седају св. патријарх Георгије на амвону, а високопреосвећени Еппскопи с једне и друге стране Његовој Оветости до амвона на 'ириуготовљене им наслоњаче. Адмпнистратор иротопрезвитерата карловачког протојереј Василије Константиновић за десницу, а архиђакон Димитрије за левицу