Српски сион

/

С тр. 84

В р. 6.

изводе нареченог епискона Јеремнју из ов одтара и заустављају га на простртом пред амвоном на нлатну нацртаном орлу. Отноче нрописани чин са питањима Његове Светости према избранику, п. у одговорима, на иста избраник изјављује да моли епископску хиротоннју, а примљен, благословом ЈБегове Светости на исту, п на позив Његове Светости, чнта избраник, но њему потнисану, ево у вероисповест и заклетву, коју онда предаде у руке Његовој Светости, љубећи св. десниде Његовој Светости и Еиископима Избраника одводе иред иконостасни лик Сиаситељев, пред којим побожно и у молитви стојн на надртаном орлу до пред читање апостола, и св. архијерејска литургија онда отночиње. Од свештенства суделују при богослужењу св. литургије, архимандрити: Анатолије Јанковић ковиљски, Гаврило Змеановић крушедолски, патријарапши мандатар вршачки, те Митрофан Шевић хоповски и управитељ монашке шкоде ; свештеници из будимске дијецезе, за тим протојереј Василије Константиновић и нротосинђел Лукијан Богдановић, те архиђакон Димитрије Бранковић, иротођакон Георгије Летик и Георгије Марјановић. ђакон и катихета карловачке гимназије Иван Маширевић и ђакон крушедошски. После отпеваног „елици" приведоше протојереј Константиновић и архиђакон Димитрије избрапика на царске двери у св. олтар, где га прихватише за десницу високопреосв. еиископ Мирон, а за левицу високопреосв. епископ Гермин, п три пут га, уз вршење свију прописа, обведоше око часне трапезе. Избраник три пут дубоко метанише пред часном трапезом, клекне иред ову и метне своје руке на њу. Његова Светост и високопреосв. епископи полажу своје архијерејске деснице на главу избраника. а на своје деснице полажу отворено Јеванђеље. Његова Светост чита јавно молитву, којом нризива и моли силазак благодати св. Духа на избраника За тим тајно чита са епиекопима прописане молитве у исту цељ. Његова Светост благосиља часним крстом над главом избраника. Избраник се подиже н Његова Светост му скида архимандритски крст са црвеном врпцом, те меће на избраника омофор и новрх овога епископски крст са зеленом врпцом, а онда архијерејску митру на

главу, изговарајући нри давању и метању, на избраника, сваког тога знака и символа архијерејског сана, речи: ,,достоинх" и „акеиогл" које народ прихваћа п певањем потврђује. Тако посвећеног п инсигнијама енископског сана украшеног Еппскопа Јеремпју изводи Ње гова Светост на царске двери п приказује га нрисутном народу, којем се новопосвећени Епископ у три маха, у име захвалноети, иоклања. За тим се Његова Светост са новоиосвећеним Еписконом три иут љуби на царским дверима, пред народом, а остали епископи у св. олтару, у знак одсадањег брагства духовног. Новопосвећени епнскоп стаје уз часну трапезу н учествује сад као епископ у служењу св. литургије. По свршеној литургији седа Његова Светост на амвон, а епископи уз амвон с десна н с лева. Пред њих сгупа новоиосвећени Епископ Јеремија са крстом у левици, а са жезлом архијерејским у десници, и говори свој први архијерејски говор. После говора благословила је Његова Светост присутне и са високопреосвештеним Епискоиима отпраћена је у патријарашке дворе. Новоиосвећени г. еиискрц, бла1:оизволио је сад примити поклонства и честитке. Прво је пристуиило свештенство, у име чије је новоносвећеног г. енископа ноздравио ковиљски архимандрит Аиатолије Јанковић. Затим је приступило поклонство области и власти, професора гимназије, чииовника автономних и грађана ■ карловачких у име којих је новопосвећеног г. епископа поздравио градоначалник карловачки г. Св. А. Јанковић. За тим се иоклонило изасланство кишфалубско-барањско, а, поздрав учинио иарох Стефан Михалџић. Наиослетку се локлонише своме новом епискону дијецезану слушаоци карловачке богословије из будимске дијецезе, које је предвео иарох Корнелцје Чупић. Високопреосвештени г. Епископ Јерелшја благоизволио је сва ноклонства цримити љубезно и свакоме на поздрав наЈљубезније одговорити. Рекао је између осталога и ово: Цео свој век иосвећивао сам служби цркве. То са-м чинио од младости, ца ћу то чинити и до смрти. Трудићу се да у својо.ј настви не само религиозни и цравославни дух одгајам него и срнски. Срнски сам вазда мислио, вазда ћу срцски и чинити. На срцу ми лежи црква, народ и