Српски сион

Б р. 6.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 89.

нашега доласки овамо, и то у духу рвлигисшом, ј у духу хришћанском. у духу православном ' ираво Савином А да како ћемо друкчије ? тако и треба: карактер наше нросвете мора бити релишозан, и мора моралан што је нераздвојно,; јер се, као што видесмо, н научно и исторички у онште, и историјски за, нас, оира.вдава таки ноступак, и сви елементи срнске уљудности и народности: предања, обичаји, мисли, чуства, поезија народна сриска, којој нема данас расне у свету, — све је то прожето идејом религиозном, и она сачињава душу народну, основ и темељ свега његовог духовног жића н бића. Темеље нак дрмати и мењати друге за нека нова стања цивилизације није саветно ни савесно, и бива опасно и онасније од свију криза, рата и преврата, као што смо и ми иретурили катастрофе коеовску п смедеревску, а промене основне идеје, идеје православне као народ, као Срби, не Си извесно преболели. То некако инстинктивно нредосећајући, ми сви, и оин који мисле да иначе мисле, устајемо као један човек, кад нам се дирне у тај живад, у ту душу народну, једнодушно устајемо у њену обрану. Ето какав значај има вера нравославна за српскп ■ иарод; ето какву заслугу има Сава аа утврђење Срба у тој вери и те вере међу Србима. Творце узвишених религијозних идеала поштује човечаиство као богове, као спнове божје и као његове нророке; а највећи ме|у људима они су, који, сами скроз нроникнути таком идејом, кадри су собом и друге за њу задобити: њима се ми клањамо као божјим угодницнма и светитељима. Сава је био човек велике душе н велика срца: душа му је тежила за небом, срце му је куцало за народ; отуд наизменце он се иредаје сад испосничком и светитељском живљењу, аскизи, тој умиој концентрацији, у којој ирикуиљаше снагу, необичну снагу, за рад, што га ио том разви.јаше у корпст и за срећу свога народа. Ово Савино пспосништво собом знак је његове светости, почем је аскитизам вазда био и сматра се елементом сваке религпје, и нема знаменитијег религиозног иокрета, који не би нотицао од аскита. А задобивши авчокефалност сриској дркви, установивши српску јерархију, нодигавши и уредившн сриске манастире, који су како другима, тако и Србима у средњпм вековима били средишта културе и књижевности,

сам одличним својим радом п на овом иољу давши образац ппсања у опште, и на но се употребом сриско-словенскога језика, који је п ио обновљењу литературе на овим странама дуго још остао средство саопштавања мисли и осећаја — Сава је тако постао српски иросветитељ у потнуном смислу речи. Наследници иак његових трудова, српски патријарси, архиеписконп п митроиолнти по пресе.вењу, не Само као носиоци религиозне идеје и начеоници српске иросвете по дужности, него п спонтано, по својо.ј љубави према цркви п шк.оли, штитили су и пазили вазда овај паладијум народности нам речју п делом предњачећи у томе другпм родољубима. Увићајућн јас-но, као први предстател,и хришћанскп 2. п 3. века, да кад је на реду обрана п 'заступство вере и пмена према образованијим сталежима, прииадницима других исповести, за ту сврху нисудовољие туђе школе, — наше духовие старешине вазда су живо смишљали начине, како да дођу до својих нижих и виших училишта у којима би се знања предавала у народном и иравославном духу. У набрајањо шта су иојединце учинили за, народву нросвету мп се нећемо уиуштатп; то је тема новаисамостална што захтева нарочиту расправу. а ово је дан Савин. Довољно је у опште рећи : тпм сампи што су били оно што су били, учииили су много, и да од наших 18 јерарха овамо девет њпх је забележила историја нарочито као трудбенике око нросвете народне, а двојица су одвојилн што се тиче жртава принесених њојзи на олтар, и то: блажени Герман , који је у пме своје п свога брата сазидао ове дворе гимназији и богословлјп у Карловцима и оставпо две мИровинске закладе, п иреузвишени Георгије, који је такођер из својнх приватних средстава иодигао српском иароду п учитељској ирепарандији у Сомбору дивну зграду, под значајнпн н велпким имеиом „св. Саве," а с не малом главницом основао фонд за иотпомагање сриских вероисповедних школа, три таке за живота свога н за здравља сббом издржава, п Друго, и друго, које је потпуно верно и достојно не давно изложио неко (хвала му!) у ванредном броју „Српскога Сиона." Ми се у иризнању свега добра учињеиог сриској просветп тиме, пнсцу онога са целим народом сасвим нридружујемо, и дубоко клан/амо светом иатријарху. —