Српски сион

БР. 7

„ОРПСКИ СИОН."

ОТР. 111.

неиобедива и да се не може укротити. За мене је то доста, и моја душа слободна од те системе, која је одбацује и уништава, моћи ће се и од сад молити сасвим уверено. да је, но речи Исуеа Христа, ономе, ко.ји верује све могуће (Марк. IX. 28) Ја знам шта ће одговорити. Рећи ће, да кад човек утече на природу, угече видљиво, да сваки од нас може видети, и да нема никакве свезе међу очевидним утецајем и наиред сноменутим утецајем молитве. То није тако. Питање је, одкуд знате, да човек може мењати природу, и видели смо, да он то може чинити. Сад ће рећи, да је непојмљиво, како. ће се сличан утецај извршити утецајем молитве ? Но колпко има ствари, које сасвим схваћамо и разумемо? Охваћате ли, како воља, будући ,је духовна, може утецати на материју, стварно? Знате ли како моја рука служи мојој мисли? Не круже ли вас овде одасвуд тајне, и да ли пх иросвећенији боље разумевају од најпростијих? Када земљеделац баца но свом пољу семе, зна ли како оно пушта растење, каком њесхватљивом тајном излази живот из расналог зрна? Он не зна то као ни ви, и као што не знају ни најученији људи, но сви ипак иоверавају своја зрна -земљи. Исто тако ја еам не знам како утече моја молитва, и остављам то Богу на вољу. Али ја се молим Богу с иотнуним уверењем, да ће то духовно семе наћи своје иоље и иустити растење за вечност. (Свршићо со)

Карловци 9. (21). фебруара 1896. У нрорачунској расирави угарско^а сабора чримио је г. застушшк Холо на себе носао, да адвоцира за иознатог по св. архијерејском Сино,лу деградованог протосинђела Гадића. Можда ас1 сар!аш;1ат овпеуокчШат, разуме се, да јс г. заступник најире ириказао угарскоме иарламенту делаше целе наше народно-црквене автономије као скроз на скроз нротудржавних <мерова, а поглавицу нам црквену и ноједине еписконе као ненријатеље државне идеје. Да свој ноступак онравда позиао се г. заступник на конкретан случај ! Цео угарски парламенат нанрегао одмах цсо свој слух; оци домовине забринуто стали п чекају да чују страшну кривнцу, конкретно издајиичко дело срнских нра-

вославних Архијереја и узвишене им иоглавице. Упрли очи у говорника, па не дишу. Једва нађе овај свој конкрегни случај. Ненатријотизам патријарха и енискоиа српске цравославне цркве у земљама Угарске круне је у томе: што Ради1> није изабраи за епископа тој цркви, него је наиротив дегредован!! Оци домовиие одахнуше .... А они којп познаваше г. РадиКа, слатко се и насмејаше. Но г. Холо је учинио своје Хоће ли се други нут ипФормисати на автентичним изворима о квалиФикацији Радићевој за ма .каку црквену службу, то је његова лична ствар. Али углед угарског нарламента захтевао би, да то учини пре, него што би можда и но други пут хтео са својим носланичким правом на услузи бити једноме Радићу. Заступнику је одговорио одмах п преузв. г. министар Нлашић. У погледу синодалног решвња, које се тиче дегредовања Радићева са части протосинђелске, рекао је иреузв. г. мипистар, да поетоје између св. патријарха и вис. угар. владо диФсренције у мишљењу о надлежноети ев. Сипода у ствари упитног решења његовог, и да је вис. влада становиште свога мишљења у тој ствари већ саопштила Његовој Светости. 0 томе, шта је тим новодом учинила и шта ће чииити Његова Светост са св. архијерејским Синодом, не може бити говора са овога места. Но за лен и пријатан исход целе ствари по г. Радића. не би вољни н расиоложени били ма чиме јамчити. Г. Радић није изабрао иут и начин за евоју одбрапу. Бранећи се од дегредације мо1ао би олахко коју стеиеницу ниже насти. Кса лт /гктх с8тх но нс кса на ползВ, трсбао би г. | Радић сваки дан да има на уму. Преузв. г. министар нросвете, и сам одбијајући непатријотизам од Његове Светости и високоире ЈСЂештених епискоиа, види протудржавне теиденције у парохијскоме свештеиитву. Ненравду чини I'. министар нашем свештенству кад га терети нред целом отачбином и целим светом таким тенденцијама. То г. министар чини сигурно на основу тендецијозиих инФормација. У име целога нашега свештенства осећамо се овлаштени те инФормације назвати неистинитима, а патријотизам нашега свештенства изван сваке сумњс ставити.