Српски сион

БР. 10.

„СРПСКИ СИОН."

ОТР. 151.

који држи, да је синод укинуо право народно у енисконском избору; и из тог што се и ту и у системи иозива на посланицу истог никејског сабора александријској цркви, у којој читамо: Посље смрти једног епискоиа може бити постављен и онај, који је тек пристунио цркви, ако је само достојан и ако га народ изабере, уз еугласје и утврђење епископа алекса.ндријскога (позива се на 8осга<. Шз1. есс1. I. 9, А како разумева Пои сшари народњак четврти канон првог васељенског сабора? Он га је мудро прећутао. Настаје дакле питање нрво, шта су хтели оци никејског сабора својим каноном и шта значи ћутање им о учешћу народном при еи. избору, дрзго, је ли канон овладао у потоњој изборној нракси у буквалном свом смислу. На ирво нитање био би одговор врло лак и кратак: оно су мислили, што су рекли, а из ћутања ире се може пзвести негација него конфирмација нрава неког фактора, ко.ји се у овом црквеном законском чланку о избору и не спомиње. Нај јачи разлог против оваког тумачења налази се у мало час сноменутој посланици сабора никејског александријској цркви, која се сачувала код Сократа, и на коју се позива др Мнлаш и, јамачно по њему, стари ноп народњак. Та без сваке сумње важна, али ипак историјска, а не обавезна, легална интерпретација није међу тпм ни близу тако јасна, као што изгледа ио мало час цитованом цреводу дра Милаша. Тај иревод одговара оригиналу осим речи етискота. У издању Миња, на које се у системи позива писац (гл. том 67 стр. 81) стоји е{ бе то>ос$ аир,раг(ј ауатсаиазсаЗ-а!. тш^ IV т^ еххХтјаса (у латинском преводу диг т еес1езга сепзепГиг) што значи: а ако се деси , да когод од оних, који су у цркви, иремине, а са свим је нетачан и самовољан превод иошље смрши једног еиискоиа , јер је тек питање, ко се има разумети под тима „који су у цркви." Исто тако не треба сметнути с ума ни оне речи, што се мало даље налазе у истој посланици: шОта еатго та е^асрета %а! осасреротта ттјј АЈублтм ха! т"(ј аусштатгј 'АХе^аубресоу 'ЕххХгја^ што значи: шо је што се искључиво односи иа Мисир и наЈсвешију александријску цркву. Но ако је мало теже сигурно констатовати вољу и тенденцију отаца никејских у овом питању, није тешко одговорити на питање је ли

ступило у живот у буквалпом смислу. Није или бар није — колико је познато — свугде. Да видимо потоњу изборну праксу. Народ је и после никејског сабора имао учешћа у изборима епископа. Овакако је важан пример, на који се Бингам и др. позивају, избор Атанасијев. Чланови александријског сабора бране у посланици законитост избора Атанасијева, који је извршен уз учешће клира и народа. Дакле и Аријевци и православни сматрају да је онај избор законит, на ком има учешћа и народ, а то бива у времену непосредно после никејског сабора, а сачувала се та посланица у списима Атанасијевим. Тај пример учешћа народног у избору епископском није једини. Можемо навести још доста таких примера. Други васељенски, први цариградски сабор писао је напи Дамасу и другим заиадним еписконима, да је за епискона цариградског изабран од истога сабора Нектарије консенсом свих, у присуству императора уз пристанак свега клира и гласом читавог града. Јован Аншијохијс.ки ваздан је, као што видимо из једне посланице ефеског сабора, позивао сенаторе и отменије грађане ефеске, да изаберу другог епископа место Мемнона. (Из тог се види, до су сенатори и отменији грађани имали у то доба више утецаја на избор, него народ). На халкидонском сабору Сшеван ефески изјавио је, да је изабран од четрдесет епискоиа азијских гласом нобила, примата и народа и клира. Тај сабор је одредио, да епископа ефеског бирају сви, који ће му бити потчињени, паства (рабсепсН). Теодориш каже, да Луције Аријан није изабран сабором епископа, ни гласом клира ни искањем народа, као што прописују црквени закони (Б. 4, с. 20). Цар Консшаншин пише народу антијохијском, да га одврати од првашње му намере бирати за епископа антијохијског Евсевија Кесариуског и наведе, да бира кога другог (гл. Евсевија Живот К-шстангинов 1лћ. 3, с. 60, 62). Из Теодоришове историје сазнајемо, да је Петар Александријски, наследник Атанасијев изабран за епископа гласом Атанасија, који беше на самрти, уз прие^анак клира и магистрата и одушевљене усклике народа у корист његову. Код ЕвагриЈа је забележено (1Лћ. 3, с. 12.) за цара Лава, да је писао Александринцима , да узму за епископа, кога клир и народ изабере. За Василија Ве ликог сведочи Григорије Богослов , да је иза-