Српски сион

Стр. 156

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 10.

23, 3). Помислите како је тешка служба свештеничка. сјетите се да опи иијесу аиђели, већ људи, а добили су службу коју ни анђели немају (св. Јован Злат. 0 свештенству кљ. Ш гл. 5). Па у тој тешкој служби, свијете, колико их потпомажеш ? Не, боље је да те запитам, колико им прилике ствараш за гријех? Колико искрених молитава шаљеш Оцу небескоме. да ти одржи свештенике на висини, на којој треба да су (Римљ. 15, 30)? Мјесто молитве да л' их не судиш? Ој, та суди им и судиће им Бог најстрашнијим судом! (Осија 5, 1—2. Захеј 11, 17. Мат. 24, 48 — 51). Остави суд Н>ему. Треба ли ти осветника, у Њему имаш најпоуздапнјега. А ти се држи ријечи ЕБегове. Разгледавши ноглавити овај разлог напптх Назарена и просудивши га вј.ерно нн ријечи Божјој, ми смо се морали увјерити, да они разложито не поступају, кад се од Цркве луче ради наших кривица. Само кад би они могли рећи, да Црква повлађује неваљалству нашем, само тада би у праву били. јер добром човјеку било би тада теП1КО у таквом друштву опстати. Али, када је она и коме је она рекла : убиј. укради, отми, оииј се, предај се блуду?! Зар нам сваког часа нротивно не говори? И ти кад је послушаш, кад се ночнеш одвикавати гадпога живота, у часу кад би хтио да престанеш опијати се, блудпо живјети, у опште поправљати се, у часу кад би се Она могла норадовати поправљању твојему, у томе зар часу да је уцвијелиш, у том часу. да се истргнеш из ЕБезина загрљаја? ... Ако се све на свијету може разумјети, ово се разумјети не може ! Исто као што се овај најглавнији разлог иаших Назарепа не може оправдати пред самом ријечју Божјом, којој и они хоће да вјерују, исто тако не могу се оправдати ни други ситпији разлози њихови, од којих гдје који и није разлог, већ иошљедица н.ихова држап.а у онће Одлазећи од нас понијеше опи са собом само једпу свету кшигу. Узеше само књиге новога завјета, а за остало онда неће ни да чују. И из тога граде они за се врлину, па пребацују нама, да држимо и друге књиге, осим књига новога

завјета А неће да виде, да се и тијем хоће да ставе пад самога Исуса Христа. Сам Оп рекао је, да Он пије дошао да збрише са лица земље оно што је прије ТБегова доласка на њој било. Он вели да није донгао да разори Стари ЗавјетиПророке, него је дошао да изврши оно што у њима пинте (Мат. 5, 17. 18). У своје свете руке узимао је Он старозавјетне књиге, читао их и тумачио (Лука 4. 17). Он сам толико се пута позива на ријечи у тима књигама п често нас опомиње на оно што је тамо заппсано (н пр. Мат. 5, 21. 27. 31. 33, 21. 42 и Др.). Па зар то пије доста за пас, да их и ми уважавамо. И ко их хоће да одбацује, тај онда мора и из новозавјетних књига избрисати све што се на стари завјет ослања. А ко то смије чинити? И шта ће му тада остати?! Узевши по својој вољи књигу коју су хтјели, опи с њом и поступају како им је воља НГто коме на ум падне, оно држи и тумачи и науку из онога изводи, не осврћући се ни мало, да ли је томе на другом ком мјесту прави смисао одређен. Што њима не иде у главу, то они пе поштују. Бадава је Апостол рекао да је све свето Писмо од Бога и да је потребно и корисно (II Тим. 3, 16), они ваде т њега што им се свиди и врло лако свршавају своје тумачење и онијех мјеста, око којих су се и умови светијих .људи имали мучити. док су их уз помоћ Духа Божјег схватили и разумјели Ндтма се чини да само треба хтјети, па се све може протумачити. Маре они што ни свети Апостоли више нута нијесу умјели ухватити смисао ријечи Христових (п. пр Мат. 15, 15 Марко 6, 52. Лука 8, 9) Одбацујући цио Стари Завјет. а држећи из Новога оно што је њима по вољи, отти наравно да одбацују и све оно што је кашње у животу Цркве на површину избило. Неће да знају да нам у светоме Писму није записапо све птто је Христос ученицима својим говорио. Најмилији Његов ученик завршује своје јеванђелије исповијеђу, да осим опога што је он записао има још врло много тога што је Спа ситељ иатп говорио и радио, да тога има толико да се неможе у књиге ставити