Српски сион

Б р. 10.

(Јован 20, 30—21, 25). Но они то пеће да чују. Они неће да прочитају у Новом Завјету да је Господ Исус Христос но васкрсењу своме много тога казивао Ученицима, што такође није у новозавјетним књигама записано (Дј аиост. 1, 3). Оии не чују како Аностол хришћанској општини говори. да ће им осим онога што им нише још и усмено рећи што је потребно (П Кор. 13, 10). Они не слушају што Апостол заповиједа оиштини хришћапској, да вјерно чува опо што јој је усмено предано (П Солун. 2, 15). А све то. цо чега је Црква усменим предањем долазнла, она је под утјецајем Духа светога, који јој је послап да буде с Њоме увијек, сложила у своја иравила, која нам је предала да их свето чувамо. Назарепи их неће дачувају, иеће, јер говоре против њих. С нредањем црквепим одбацшпе они н свете икопе, крст, лптије и утвари црквене. Веле да је то Богу нротивно. Дакле да се норуше крстови, које си ти св Саво подизао на раскршћама по отаџбшш својој (Дошентијан, Живот. Св. Сим и Саве стр. 204) и цркве, које си ти с толико л .убави и жртава градио, ти и твој бабо ! Видиш ли св. Саво ову браћу нашу и домове им без иконе светога кренога имепа, без воштанице и мирисиа тамјана?! То да је Богу иротивно! Да, било бп Му противно, кад би ми у тим стварима гледали Бога својега. Али и дјеца наша знају, да су то иама само предмети, који нас само опомињу па оно што нам је свето. Ми данас зпамо што је Бог, па ако је Бог заиовједио да се у храму идолопоклонству наклоњеног парода јеврејског направе ликови анђела (П Мој. 25, 18—20), пе може му бити противно, ако и ми, који смо сигурни бар од ове врсте идолослужења, нанравимо слику онога што нам за углед служи. Ми у кивоту светог кнеза Лазара не тражимо својега Бога, већ у остацима његовим штујемо онога који је био бољи од нас. Ни у слици св. Саве не гледамо ми Бога, већ са побожиим штонап.ем прте великога и светога својега просвјетптеља и Божјег угодника . . . Осим тога лијепо вели св. Писмо: н о , иан8\х дни дрекшА н по 8 чп\са (Псал. 142. 5), а иконе, мошти и

све остало те врсте опомиње пас на прошле даие и наочигледно нам нреставља поуку из старипа, коју треба да слушамо, а не да се њоме саблажњавамо. Камо среће да имамо још више остатака, та сваки је за нас поука из прошлости хршпћанске. С мпого труда ирнкуид.а иаметан свијет те остатке и ужива у њима, а ми зар да разбацамо и оио што имамо ?! Не, ие. Ни одступање наших Назарена од Цркве ни њихово држање, као што смо до сад видили, није у име право схваћене ријечи еванђеоске и Божје, нити може бити но Његовој вољи. Па да шта је? Гдје је прави узрок. Ја мислим да тај узрок пије ни у њима ни у нама. Он је у свијету пама непријазиом. Лукавп ђаво који вијековима удара на врата црквепа да их обори, нашао је њих иеуке баш у часу кад су смислили да најбоље раде, па их је завео и павео да се добро њихово окрепе у зло. С њим се енојио и лични пепрнјател, наше правоелавне српске Цркве и парода нашег српског, па у слогу су скочили не би ли хришћанској Цркви нггете нанијелн, а Православије наше сатрли и народ наш српски ослабили. А ови наши добри и мекани људи дадоше се од њих уловити, на се развјерише и разродише с нама. Не пазећи па мудру ријеч апостолову: пе вјерујше сваком духу. има их који нијесу од Бога (II Јован 4, 1), они повјероваше и пођоше за лукавством њиховим. Од иновјераЦа и ииоплеменика дођоше лажни аностоли, а па жалост дадопге им се у службу и виле пјесњикиње српеке, па одведоше ваљда стотине нашега народа из куће наше нароДне и из Цркве паше иародне. Ми морамо жалити што у те браће наше пе бијаше више свијести. Морамо жалити да у оиим часовима кад их препреденн чизмарп и други иновјерни иноплеменици стадоше облијетати, велим, да у тим часовима ие номислише па својега светог Саву, који је уједињујући Свој иарод у Цркви Христовој заклео га на вјерност Цркви иашој и у име свију Срба нрисегао вјерност Њојзи (Доментијаи, Живот св. Смм. и Саве стр. 234 п даље). Да су па Њега помислили, ваљда им ие