Српски сион

„СРПСКИ СИОН." Б р. 11.

С тр . 174.

или дуже, шире или уже, како је већ требало према његОвој замисли, онда би ти сигурно дошао па мисао, да посумњаш у вје])одостојност овога научељака. А он је све то радио ! Осим тога велику његову савјесност посвједочава и то. што тн он износн сваку своју тврдњу као сушту доказану научну истину и што је која тврдља важнија, тим јаче и силније наглашава како је она доказапа.* Међутим ие ће да ти каже, да су те тобоже доказане и неосиорне научне истине нуко његово мишљење, које још ничим иа свијету доказано није. Да ти је ово рекао, ти би сигурно носумњао у вјероватпост многе и многе од тих истина. А он не ће да ти сумњаш! Ето то су доказали томе научењаку другови ио занимању. Доказивали су то и доказали многи, а од свију да ти сноменем само данас већ прослављенога учењака његовог Хамана. 1 Из круга најозбиљнијих научењака нотекле су ријечи, да су Хеклове теорије дјетињска лудорија, 2 а тврдп.е његове пука измишљотина 3 И ради поправака, или преображаја друштвенога стања дали су ти у руке, омладино драга, читаву рну срестава. Међу њима паравно да стоји на видноме мјесту: нрегази Цркву! А нијесу ти хтјели казати. да је најуспјешније срество за друштвену реФорму наш хрншћански „ОчеIIаш," као што су слутили не баш хришћански учењаци 4 и други озбиљнији писци 5 Па ради таквих теорија и таквих тврдља зар да ми рушимо своје цркве, да их претварамо у Фабрике или магазине и да' се бацимо у наручја ономе моралу, који се свршује са изјавом: нека отаџбина стеље под душмапом, јер да се и ослободи пе би моја њива била већа?! 1 „РгсЉваог Егпев4 Наеоке1 ш Јепа ипД ве1пе КатрГ\\е18е." 6оШп§еп. г ВазНап, против Хекла у јенском Е'|.иега1иг2е11ш1§ : у. 3 Научењаци "Шећоуг, Би Во15-Кеутопс1, Пепзеп, 8етрег, Г)гете» и други. Да се не би који од шојих слушалада еаблазнио напомињем овдје, да сам ово што даље долази написао као што сам смчслио да говорим, дочим сам исто говорио њешто краће журећи се ради тјелеоне слабости да говор довршим. 4 Н. нр Американац Етегзоп, 5 Социолог Вцћ1ап(Ј,

Тако је сумњиве вриједности ,,паука," коју су код нас ночели ширити. Истину изврнути, истииу прећутати и нретрпати, лаж мјесто истине истицати и оно што се овом или оном свиди престављати као несумњиву истину и као сигуран успјех објектпвног научпог лспптнвања, то се нама давало као наука! . . . Немам разлога ни као слуга ове Цркве, да те обмањујем. Онај исти, који је настојао да посије у срце твоје мржњу спрам Цркве, ради душманскога Њезина држања спрам науке — а било је у свијету и тога, јер се и са стране заступника нрквених нроглашавало црквеним и оно што па Цркву ни ие спада — тај исти, велим, издао је у нредговору другом једном свом дјелу свједоџбу православиој Цркви, да она никада није науку прогонила, нити се резултатима научним противииа, а ако је који нут показала се каква противност, она је мирно чекала, да се ствар разбистри и рашчисти и коначно утврди. 6 Она је знала, да се права и истинска наука никада пе може противити ономе што је Божје, а лаж и обмана нрије или нослије сама од себе мора да се сруши. Служећи тој Цркви не морам те, омладипо драга, обмањивати и на силу ти њешто доказивати. Зато можеш вјеровати овом што сам ти рекао и ако пред собом нијесам имао стручњачких књига, да ти отварам страну по страну и из њих ти читам потврду ријечима својим. Не. не. У име науке не мораш ти отнадати од Цркве своје, нити се одметати од вјере своје. Можеш слободно презрети „науку" каква ти се у овим и сличпим кљигама нуди, а да се о истинску науку пе огрјешиш, јер озбиљна наука, у липу својих најбољих и најсавеснијих преставника, и сама осуђује иретјеране тврдње и пренагљене закључке оваквих научних брзопиета. То ти пајбоље доказује опо одмјерено и лијепо држање најумнијих и ФилосоФа и природссловаца. Истинита наука не може пикад доказивати нити доказати њешто што је из основа нротивно природи И бавећи се њечим што је у 6 Јоћп теШат Бгарег, безсМсМе с1ег ОопШс!;е течзсћеп ВеИ^ши и. ТОззепасћаД. Ве1рг1§: 1875. Стр. X.