Српски сион

г >р. 11.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 173.

научиш, ма су ти у тлм кн.игама и спремили нанмтак, који треба да те оиије, иа у буниду њима у ларучја одведе. Иружају ти тај ланитак под лајљелшим имелом: наука! А рачуиају да тп, ла логама на којима још стојиш. лијеси кадра пиће то растворити и иријевару њихову открити. Да, нријевару. Јер ништа друго није лего пајсрампија нријевара оно што ти се даје у руку са срнским преводом Хеклове ..Природие историје постања, коју је у ирви мах кад се у Орнству нојанила унело у руке 210 ђака, 61 ироФесор и учитељ, 34 калФе. 30 трговаца, 13 свештепика, 9 занатлија, 0 госпођа и још других н.еколико лица! Ки.ига та трошком задужбине једног честитог с]>пског грађаиииа иггампаиа имала је да иоучи ерпеки свијет, најнрије омладипу школску, нарочито у томе,. како нема Бога, који би при ствараи.у свијета посла имао н како је човјек природни потомак њеке од животиња, дакле пе Богом створен, пе беемртпом душом обдареи, ие Сином Божјим спасен. не за вјечни живот по васкрсењу одређен. И одмах је други Србгш потекао, да извуче конееквенције из овога учења и у књигама својим да их нредочи теби. омладино, и теби их на уважење препоручи Кад нема Бога, олда ти пе треба ни храмова. ХБих треба нретворити у магазиие Боље је у селу ископати бунар, пеголи сазидати цркву! Тако ти је пробесједио тај Србнн. То и гоме сличио нанисао је у књиге своје и турио их теби У РУ ке Нашао се њеко да ти носрби и опај ромап о животу Хрисговом, којије у своје доба у заиадном свијету миого вике подигао, а далас једва још да се и спомене. А и чета еоцијалиетичких доктринера нашла је приеталица међу нашим људима и ови су ти довукли из ту1 )Ине убојита оружја. Теби га дијеле, омладипо, да њиме удариш па тиране, којих у народу својему пи не видиш! Сви су ови, омладиио драга, рачупали на то, да ћеш ти сваку њихову ријеч примити као свету истину, иа ћеш у име науке устати иротив Цркве, која би силом науку да угуши. И овијем су хтјели да

те заведу Зато су ти турили у руку, опет у сриском иреводу, ону „Историју умнога развића Јевроие," у којој ти се кроз двије дебеле ки.иге доказује, како је Црква пепријатељица и заклети душмапип науке. Зиам ја, омладино, да ти ове књиге имаш у рукама и да их читаш. Иознајем ја тебе Иознајем те по ономе добу, које сам и сам проживио. Синоћ сам п.еке од тих књига имао у рукама и видио сам да уз моје име и презиме на њнма стоји римским бројем написано седам, а то ће рећи : седмошколац! Мп се дакле знамо. Само ие знам хоћеш лн ти брзо доћи до човјека, који ће ти разјаенити, да су пајглавније „истине 1 ' тих књига пука превара, да су ирорачунате па обману и хоћеш ли му ти повјеровати Хоћеш ли вјеровати мени, када ти ја сада ово говорим? Можда ћеш рећи: ти мораш тако говорити, јер си нон, а осим тога ти и не разумијеш природонаучпе ствари. Али молим те, омладппо драга, имај на уму да ова ријеч моја пе потпче можда из свето1а Писма и што ти о овим књигама говорим, да не говорим зато што сам то све испитао и о нревари се увјерио. Не. Говорим ти само оно што су научењаци сами о н.има рекли, што су рекли људи, којима су те иауке главнн и једини посао у животу. Ено ти споменуте Хеклове књиге. Чудне ти је савјесности тај научењак. Између етраие '250 и 251, у ерпском преводу, износи ти он двије таблице са сликама, на којима ти хоће да докаже, да је заметак човјека, псета, пилета и корњаче па нзвјесном стенену развитка врло сличан Кад гледаш те слике, ти си увјерен да је он те заметке гледао и вјерно прецртао, па долазиш збиља до увјерења, да човек и иије друго него природан нотомак можда које од тих животиња. Али да ти је он искрено казао, да он те заметке пије сам гледао, пити их на слику преносио, пего да је слике те сам измислио, или нозајмио од других испитивача, и онда што је најглавније, да ти је рекао да је те иозајм.лепе слике ФалзиФицирао и димензије појединих дијелова овога и онога заметка иравио краће.