Српски сион

С тр. 168.

„СРИСКИ СИОН."

В р. 11.

Маћедонија, пресвитера н скевофилакса исте цркве. И касније је тако било. Иаиа Гргур Велџки честитао је цару Маврикију, што је за патријарха цариградСког постављен Еиријак, и ако га је он сам (цар) изабрао. Кад су источни натријархати у првој половини УП-века пали под Сарацене, онда су владари сараценски себи приписивали право потврђивати натријархе. Теофап приповеда за владе Константина Копронима кад је Марва освојио Дамаск и околину, да је потврдио избор антијохијског патријарха (Теофилакта пресвитера едескога) кога су Хришћани изабрали после смрти Стеванове. Има међу тим доста нримера из којих се види, да императори нису увек именовањем нарушавали слобоцу избора патријарашког и да се именовање сматрало за насиље. Много је зависило од гласа клира, сената и народа. Или су они бирали а цар је иотврђивао, или је био обратан случај Године 7б' 1 Аонсша/тшн Ктроним постави за патријарха цариградског једног свог пријатеља. Писац живота славнога мученика Стевана примећује, да је то учпњено тиранским насиљем, јер се није дала слобода гласања, ни енископима ираво да бирају ни синоду да га испита. Но цареви се слабо на те нротесте освртали и било је досга случајева. именовања натријарашког, тако је Јустинијан именовао Павла за патријарха александријског, Ираклије Пира за патријарха цариградског, а особито су били самовољни иконокластички цареви, док није иротив тога устао УП. васел.. сабор, на ком је, као што Томасин иримећује. гевШиШз гтадгпит сиМиз е1 с1ата(ае зип! еогит тасћтаИопез ас&егзиз апНдтззгтат е1есИопит ЊегШет. Као што видесмо императори су се више мешали у избор иатријарха. Избори еиискоиа се међу тим вршили по старом обичају и ио пракси Јустннијановој. Глас еппскопа је више важио од гласа клира и народа. То се види из тога, што се код неких избора и не спомиње, да је народ учествовао. Носле смрти Диоскорове посгавили су сви еппскоип патријархата александријскога Прошерија , а кад је истп на скоро мученички погинуо, нисаху мисирски епискоии цару, да заповедп, да по старом отачком правилу и обичају сабор диецезе мисирске бира човека достојна за свећенство. Види се то даље и из тога, што се у канонима изданим после никејског сабора, и у збиркама

канона не спомиње ништа о учешћу народа. У 19 антијох. канону , одређује се, да се епископ не ноставља без сабора, на ком је најбоље, да уз митрополит. буду и сви остали његови саслужиоци - (епископи) у епархији (што значи митрополијп); свакако нека буде ту бар већина њих или нугем грамате нека изјаве свој пристанак. Поступи ли се друкчије посвећење нека остане без ваљаности. У <5 кан. III. васељ. саб. одређ)<је се, да предстојници светнх цркава кипарских имају нотпуну власт према правилима св. отаца и древном обичају сами постављати најпобожније еписконе. У 39 трулском канону стоји, да (првог) епископа јустинијанопољског имају поставл.ати његови еиискони по старом обичају. У 28 кан. халкид. саб. стоји да епископе има постављати митрополит оне облас/ги са епархмјским еппскопима. Шта више нема ни једнога канона, којим би се одређивало, да епископе има бирати народ. У Иомоканоиу Јов. Схоласшика, који се свугде унотребљавао, стоји, да епископа треба да постављају митрополит и сви еиископи те области или присутни на сабору или писмено дајући израза свом пристанку; множини да не треба допустити да бира еиископе. Тако је било до седмог васељенског сабора. На том сабору,. по речима Томасиновим. (Јатиа1;ае зип!; е1ес1лоиев, ^иае 1етрогаНип1 Рппс1рит аиМшпШе 6ип1, 1ииоуа(;о еНат сапоие аро§1оЦсо аЛуегеиб еов, (ри 1еггепогит Ргтсјрит Гауоге §та88апћ1г ас1 Ер18Сора1е§ 8ес1е8; 81а1и1итСЈие 1ћ1с1ет е§1, и4 е1ес11оие8 Пегеи! ађ ер!8сор18. За иконокластичке борбе, која је више од сто година силно потресала цркву, додијало јој је насилно мешање иконокластичких царева у њене унутрашње послове па и избор епископа. Тај сабор, који је за време обновпо пошговање икона, ишао је за тим, да у рукама синода усредсреди сву власт при изборима еиискоиа и одузме је од народа а особито од владара. У ту сврху донео је сабор један канон, који овако гласи : Сваки избор еиискоиа или ирезвитера или ђакоиа који изврше свешски кнезови (тсара ар)(6уш\>) нека буде нишшав, ио чравилу које каже: Ако се који еиискои иослужи светским властима и иомоЛу њих овлада црквом нска се свргне иа и одлучи, исто тако и сви, који с њим оиЛе. Јер ко хо&е да се тромакне на еиискоиију, мора биши од сиискоиа биран, као шшо је одреЈјено иравилом