Српски сион

Б р . 11.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 169.

од свеших ошаца у Никеји (понавља се 4 правило првог васељ. сабора). Да видимо како су овај канон растумачили главнији тумачи и колектори правно историјске графе. Валсамон држи, да су већ оцл нрвог никејског сабора одредили, да само епнскоии имају право бирати еиискоиа. То одређење само су поновпли оци другог никејског сабора. Вегегедгиз у својим анотацпјама за разјашњење овог канона наводп правило цариградског сабора од 869, који римска црква сматра за осми васељенски али га православна не нризна.је,*) по ком петтеп Јмгеогит рггпсгрит ке1 ро1еп(ит зетеЛ тзегеге еГесНот ^еХ рготоИот Ра1пагсћае г>е1 те^гороИШит аи1 сијизЊеГ ергзеорг, дакле држи, да се и у овом канону (УП, 3.) под ар^оутес; имају разумети сви ВепсГ рппсгрез еГ роГеШез. Што се тиче учешћа народног при избору мисли Бевер., да је други никејски овим правилом растумачио 4 првога у том смислу, да се на. упражњену катедру бира епискон од обласних еппскопа без народа, и да је обичај, по ком је народ сведочио о кандидатима за енископство п пристајао на избор Јкинут овим правилом. Ј. С. бигсегиз у свом Тћезаигиз- у (у. 8. V. ета%окод) говорећп о избору епископа вели: ап1еа зе ггпгзсебет! 1аш рппсгрев еШгопг РаГпагсћагит, Ме1горо1Иа1ит е1 аИогит Ергзеорогит Роз1еа ћос 1трегШогит, јиз аШИит (укинуто) [ш! и за потврду тога наводи наше правило (УП, 3). Да тако мисли и Томасин види се из већ латински наведених његових речи, по којима су на овом сабору осуђени избори, који бивају авторитетом земаљских кнезова пошто је поновл>ено апостолско правило нротив оних, који милошћу владара (Рппсјрит) долазе на епископске столице. Не(е1е овако говори о том у тумачењу I, 4 (о. с. р. 385): Б1е 6г1ес1]еп ћаИеп иђег Дан Еш§;гаГеп <Јег Еиг8(;еп ипс! \те1Шсћеп вгозкеп јп с11е В18сћоГ8\таћ1еп 8ећг ћј^еге ЕгГаћгип§еп §-ешасћ1, ип(1 с1гап»еп <1агит тЛ аПег Сге\та1(; с1агаи{', (1а8 Ћ^аМгесМ (1ет Уо1ке сћсгсћаиа хи еп^Јећеп ип(1 еш21§ ии(1 а11е1п (1еп В18сћоГеп еЈпгигаитеп. 1Јт еГп Ге8{е8 Гип(1атеп1 1иеГиг ш ^етппеп, 1п1егрге11г(е 8сћоп (Не 7-1е а11§'етете 8упос1е хи К1саа с. 3 <1еп *) Премда су неки канони па и тај (12), кош забрањује свстовним кнезовима мешати се у изборе епископске, ушли и у грчке каноничке зборнике као што наводи 77. СкабалановичЂ у свом делу Визант. государство и церковг вт> XI. в. Ст. 1884. стр, 365.

Гга§'Нсћеп (т. ј. I, 4) 111 <1ег Т7е18е, а1е ^оПе сг 8а§еп <1а8 еш ВЈзсћоГ пиг уоп В18сћоГеи ^етеаћИ лтегс1еп с1игГе е(с. Јасно је из текста канона, да су оци сабора ишли за тим, да у рукама епискона усредсреде сво право нри избору енископа; световњаци се и не спомињу, а п самим владарима, и великашима, који су од световњака сами и имали неког учеигћа у епискоиским изборима, изреком се забрањује нраво постављати епискоие. II четврти канон првог васељенског сабора (то тексту му, можемо разумети само у том смислу, т. ј да једино епискоип имају бирати епископе. Али и ако су то хтели да одреде оци никејског сабора, њихово одређење није могло да овлада у животу цркве, да сузбије стари обичај, који и после ирвог васељенског сабора као да је јачи био од канонског одређења. За, то је црква, која је тежила да оствари, што је у канонима одредила, на седмом сабору поновила и апостолско 30 правило забрањујући служити се светским властима и помоћу њих овлађивати црквама, које се такође беше заборавило, исто тако поновила је 4 канон првог васељ. сабора, по ком епископа имају да бирају обласни епископи, а који, као што видесмо, такође не могаше да овлада на све стране. После никејског другог сабора пошло је цркви за руком да оствари канонично начело при изборима епископа; при изборима патријарха није јој то иошло за руком. Свакако су споменути већ закључпи сабора 869 год. важна историјска потврда за горње тумачење. Да видимо друге нотврде. Из Валсамонова тумачења 4 кан. I. васељ. сабора, које смо горе навели, види се, да су у његово време (у ХП веку) бирали епископа обласни еиископи сами, а потвр!)пвао је избор митрополит. А из тога, игто Валсамон мисли, да се епискони тако ностављају од првог васељенског сабора, види се, да се та пракса, већ у ХП. веку сматрала за стару. Има даље једна новела цара Исака АнЏла из године 1187 ,*) која управо еадржи закључак синода (потписаноје на њој и преко двадесет митронолпта), у којој се проглашују за ништаве избори, ко.ји се изврше без којег еиископа од оних, који се баве у престоници, и којом се одређу.је, да се у будуће избор врши пошто су сви епискоии, који бораве у ирестоници позову, те или лично буду ту, или *) гд Мл^пе, Ра(;го]. ^г. 1огп 135 р. 439—4б0.