Српски сион

Б р . 11.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 171.

утецај, али више по облику него по садржини. Аукторитет владара при тим изборима изгледа да је увек претезао било из потаје (рег сишси1о8), када су, као нгго је најчешће бивало, императори хтели да исиуне канонску форму, или простом и отвореном силом уз неустрашљив отпор цркве. Било је царева, који су но неколико патријарха мењали евргава,јући старе и иостављајући нове, тако је Исак Ан^ел у другој половини ХП века збацио четир иатријарха а Мшаило УШ Палеолог у XIII веку тројцу, а тако су радили и други. Али да су II сами осећали па и признавали, да је незаконпт избор патријарха, који није потекао из еписконског сабора, види се из тога, што су по некад свргавање патријарха дали мотивовати и сами мотивовали таком незаконитопгћу. На сабору цариградском у храму св. Апостола 861, на ком се судило патријарху Игњатију, у присуству самога цара Михаила Ш, који је и тражио да се Игњатије збаци, ирпметили су Игњатију, да он није законит епископ, јер је царском влашћу (цркви) наметнут. Онда је он одговорпо цару: „Ако ја нисам архиепископ, нисп ни ти цар, а свп ти нису епископи, јер ја сам вас посветио."*) За цара Михаила Пафлагоиа хтели су на истом основу збацити цару омраженог патријарха Алексија 1037, а он је одговорио: „Пошто сам, како ви кажете ја неканонички подигао се на престо, по заповести цара Василија а не избором архијереја, нека се онда свргну митрополити, којђ сам ја посветио управљајућк црквом једанаест и по година, нека се прокуну три цара, које сам ја венчао на царство, иа ћу и ја другом уступити престо".*) И оставише га на миру Из тога се види, примећује споменути писац, да је идеја законитог црквеног поретка, без обзира на фактичко нарушавање истога на истоку, почивала у религиозној свести; канонн и закони и ако се несу увек вршили, живели су не само, као што Томасин вели, у цркви и у грудима најиобожнијих пастира, него су узнемиравали и савест самих рушилаца иоретка црквеног. Не треба сумњати. да су и на изборе епископа имнератори материјално до самог иада Цариграда под Турке велик утецај вршили. (Сврши^е се). *) Н еГе 1 е о. с. В. IV. р. 242. *) СкабалаиовиЛк о. С. р. 369.

ПРОПОВЈЕД у трећу недјељу великог поета — Р ади науке зар : ван из цркве ! Говорио у саборној цркви карловачкој прота Јован ВучковиК Да су овдје они, који не узрашћују У мјеру узраста Хрисшова (Ефес. 4, 13), већ у мјеру онога Лукавога, који човјеку обећа мјесто на нријестолу Божјем (1Мојс. 3, 1. 5), ти да су овдје, не бих се смио сада ни прекрстити, ако не бих био рад, да их крстом расплашим. Но њих иема овдје, ми пак који смо ту, баш данас, кад смо ириснјели на сред пучине носта великога, клањамо се са особитом побожиошћу крсту Христову, тој јединој узданици нашој и овога и онога свијета. Па и у овом часу слободно дакле поклонимо се и прекрстимо се: Ео ил!А Отца п Омна н ск. Длппњ!.. И светим крстом заштићени пођимо за оном браћом нашом, његда православном, а сад само можда још српском, која се одијелише од иас у свој табор и тамо се утврдише, да одонуд оданињу на науци заоштрене стријеле своје у срце Цркве наше, његда и своје. Бунв се народи (ГТсал. 2, 1) и људи мозгају о залудним стварима све од онога дана, када се у човјеку први пут вјера поколебала и први пут се у уму његову сумња породила и он се први пут нашао пред питањем: да ли је исшина ? (I Мојс. 3, 1). Поколебан у вјери и новеден сумњом ласкао је сам себи ум човјеков, да ће људе учинити боговима (I Мојс. 3 5), па је срушпо све преграде и као бујица навалио да се задовољи (I Мојс. 3, 6). Али и иошљедице нијееу изостале. Нађоше се људи голи (I. Мојс. 3, 7), устрављени (I Мојс. 3, 10). иред патњама, невољама, и мукама свакојаким (I Мојс. 3, 16—19). Овако је Мојсије оиисао прво човјеково отпадииштво од вјере и тијем је сасвијем тачно обиљежио путеве ума л>удскога, ио којима се он врзе кад га сумња води и иреставио иошљедице, какве човјека стижу кад се пода вођству своје главе са сумњом у мозгу, а без вјере у срцу.