Српски сион

Б р . 13.

— Али њега нема ии тамо! — Где? — запита Петар. — У Гробници! Као да их ненадни пламен дотаче, скочише Ученици, изненађени од овога гласа. — Магдалино! — узвикну Јоваи, најмилији Ученпк Исусов. — Чудпо еи нас занитала, а још чудније одговараш. Разабери се, Сестро! Ти си тако узбуђена, теби се пешто догодило Причај нам но реду да те разумемо. — Е, па чујте! — одговори Магдалина — Учитеља нема у Гробу. Још пре освита, иођосмо да номажемо ноге Покојникове, кад ми тамо, а стена са Гробнице лежи одваљена, печат Пилатов изломљен а Гробница пуста. — А стража? Где је Пилатова стража? Та опа је намештена тамо, да чува иечат и Гробницу ! — узвикну Петар. — Ни страже није било. Ми смо саме биле тамо, иа кад угледасмо празну Гробницу, ирестрависмо се и побегосмо. Може се замислити какво изненађење и страх овлада Ученицима. На први мах нико не знаде узрока, никоме не паде на ум тврдња Пророка, пи речи Учитељеве, којима је говорио раније; најзад номислише, да је Погребени преиешен. Аии запгто да га пренесу? И ко смеде покидати Пилатове печате? Где је била стража? — Нема сумње Њега су узели? Али зашто? Можда, да пас обеде. да нас гоне? Што су се овакова питања више го милала, то је међу Ученицима настајала све већа забупа. Велика Тајна, која се ночела са Распећем, ево се заплета још јсдиим догађајем више. Помрачење и трусови, што се десише, иису их толико потресли, као ова вест, да је гробовска стена одва љена и да нема Исусн. — Шта сада да се ради. Евреји ће, нема сумње, оптужити Ученике, и настаће нова гоњења. Само та једна помисао била је довољпа, да и нако иреплашене Ученике са свим помете. Најзад се прибраше Натапаил и Клеопа тога часа иођоше у Емаус, да јаве Ученицима, о чудноватој новости, као и то, да буду на опрезу, јер тек сада могу настати пова гоиења. Клеопа и Натанаило дохватише палице,

С тр . 211.

пребацише преко плећа своје хламиде и изађоше из куће. I Ирво илавило просијавало је већ кроз млечну белину свитања, када су оба Ученика, Петар и Јован са Марпјом Магдаленом, прешли Овчије Вратнице" и између стеновитога кланца ударили на мост, који води преко дубоког кидропског потова. На левој страни извија се тамна коса Маслгтове горе, обрасла густом, кедровом шумом. У долипи Језекијева купала, још је полегао густи мрак, који су набанале сењовита гора и остали стеновити избрешци. Иод косом, са свим у тами, види се каменита ограда Гетсиманске баште, а ту је, у једној стени урезана и Гробиица, у коју је положеио тело распетога Учдагеља. Што се Учеиици ви ше иримицаху томе месту, све их је веће нестриљење захватало, тако, да Јоваи ие мога сачекати, него убрза кораке . и пре свију стиже на место. Стена у којој је урезана Гробница, била је од обична камена пешчара, као што је и кедронски кланац и све стене у Јерусалимској околини. Из гробнога отвора ове сиве-беличасте стене, зијала је густа тама. На темену њезиноме било је пешто земље, по којој се нахватало ситне траве и по који џбуп, те изгледаше као коса на огромној лобањи, која са расклопл.еним вилицама на дошавшега зјапи. Јован је из блиске даљине гледао устрављено у нему помрчину гробнога отвора. —- Шта је? — запита Петар, када га достиже. — Отвореиа је — одговори Јоваи и ноказа иа велику нлочу, која, одваљена, лежаше, неколико корачаји од Гробнице далеко. Плоча је била велика и тешка, да би је и десеторица с муком подигли. Сви тројс наднесоше се и загледаше у мрак. У дубини Гробиице сложила се густа помрчина те се не прозираше ни мало. Најзад, ова неизвесност, има ли чега уиутра, начини их још нестриељивијим и Петар се нрви усуди, те се саже и уђе у Гробницу. За њиме уђоше Јован и Магдалина. „ОРПСКИ сион. к