Српски сион

С тр. 23^.

„СР11СКИ СИОН."

1>р. 14.

Сваки даи попавља се то. А дапм којима идемо у сусрет, дапи у које ћете ви иастирство вргаити. биће јога гори, јер ие видимо да се страсти невјериога Цркви народа било с које страпе озбиљно суабиају. Та како да се и сузбијају, кад се томе радују сви, који Цркву сматрају ире жнвјелом устаиовом, иа је зато не штују и не слушају и пе ће гшког на нокорпост Њојзи да оиомињу: У очп тога што се у иароду право славном српском ствара нови један сој, који, или руши или држан>ем својим нотпомаже да се руши светосавска Црква Христова, мора вас Она запитати: шга смишл.ате ви, хоћете ли и ви можда нристати у то ново другатво, или ћете чврсто стајати уз остали дио побожнога нравославнога срнскога народа, којему се модерно Српство подемијева ? х\ко вјерујете да је Црква божанска устаиова, онда ћете знати, да је то питан,е за Цркву важно. Не зато ваљда нгто би од вашег пеиов >л>ног одговора зависило биће ВВезиио, та има она нелажап залог своје вјечпости, већ зато игто од тога зависи судбина народа и судбина ваша, вјеч иа и временита, а Њо.ј није гги једна ни друга равнодушна. Православија ће бити, ако бага и пошљедњи Србигт оде у уггијате, или пазарене, или у јавпе или иотајне Фармаеоне У Азији и у Америци ши])и се оно настојањем нравославне руске Цркве, огге православгге Цркве. коју ето код пас престављају елабијом од раскола! Биће Православија до ношљедњег Србииа, а биће га и онда. ако и тај изневјери Оно је вјечно! А само је нанга ггесрећа то лакомислено и грјегано поступање наше спрам светиње православне Цркве. Па ако коме п није стало до вјечнога сиаса душе своје. ако то највеће благо и иревиђа, родољубље би требало да га уиућује, да сузбија страсти заблудјела свијета Свештеиство пак требало би да се чува очитих кривица, које се у наше дане не свете толико на њему, колико на Цркви самој Од онијех што ће му се силом створити, сачувати се ие ће моћи, али га у невољи од тог не ће бар еавјест узнемиривати. Зли су дани пастали у нас и хоћете

ли ви то зло још горим стварати? Хоћете лп га увећавати примјером евојим, пристајањем својим? И хоћете ли бити јуначни, да поднесете и незаслужена можда нрогонства? С тијем треба да сте сад већ иа чисто. Већ сада треба да се одлучите, коме ћете служити, да ли Цркви, или Њеним ненријатељима, Богу или људским страстима. И ако сте се одлучили гга службу Богу и Цркви, огтда ће те се и спремити за ту службу, спремити у духу светога Саве, који уједињује, а не ћете ее дати заилести у дух невјернога свијета, који Цркву дроби у странке само зато, гте би ли је како измрвљену лакгае уништио. Ако ће те у стужбу Цркви. онда ће те се већ сада спремати тако, да Црква ие мора ради вас, ради вашега немара и рћава живота подносити иезаслужеие увреде и понижавања. Ви, који ћете бити свјетовии свештеници, спремате ли се па такво држање у будућој служби ? Ви који намјеравате стуиити у монагики чин, и који ћете данае сутра да заузмете прва мјеста у Цркви, гнта ви мислите? Мнслите ли на дјело, на тешко дјело, или по несрећи тежите само за чашћу и влашћу? И једни и други знајте, да се Цркви служити ие може, ако нема нужне опреме, а та опрема је наука црквена и гтаука за Цркву, а уноредо с њом, ваљда још и нрије ње живот у духу Цркве. Видите ли, млада браћо, како Црква има пуно разлога да лебди иад вама и да вас и с тога иоложаја, у којем сге, позива на одговорност и ради себе и ради народа, који је у Њој и ради вас самијех. Данас јога ви јој не можете коиачно одговорити о опоме гато ће бити, али јој морате одговорити о оиоме нгто јесте, а то је Њој сада и пајглавпије. И блажено ће Она тта вас погледати, ако јој сада одговорите: сада јопт нијесмо у свему онакви, као што би Ти Мајко хтјела, али ћемо се озбиљпо трудити да постанемо оиакви, какви Теби требају. Теби се иредајемО свом дуптом својом, Ти нас води и буди нам Мајка, а ми да будемо добра Твоја дјеца сада, а касније вјерне Твоје слуге, Твоје и ничије вигце!