Српски сион

Б р . 14

„СРПСКИ СИОН. ц

сне улице, која ће их одвестн иститта мало посниже, али ипак у близини Клеоиина дома Али тек тито савише за угао чу се пеобичпа граја, а мало за тим, угледаше пред собом, страшан призор: гомила Јудејаца, међу којима се помешала и дечурлија, јурила је у нереду, као без душе, њима на сусрет, па је бежећи, бацала од себе мотке и чвориоваке. Бегали су, обарали се, летели једио преко другога, а за њима се није видело да их ма ко јури. Путници се склопише мало у страну, те сачекаше док руља пређе. На другоме углу улице, баш на супрот савијутку, куда ће они прећи, сукобише се са правом тучом. Гомиле римских војника, заклоњени штитовима од жуте меди, и са обнаженим, кратким мачевима, стунаше на једну руљу Јудејаца, која узмицатпе, сипајући иа легионере кишу каменица. Силно су звонили медни штитови под ударцима камења, које одскакаше на све стране, али Римљани у чврстоме поретку наступаху, заклањајући < - амо главе испод жутих штитова, који под силном светлошћу сунца одблескиваху и засењаваху очи. ватреном бојом светлости. Руља, што узмицаше, вукла је собом још и једпу женскињу. Она је већ онесвесла и њу су пола носили а пола вукли. Хаљине су јој биле здеране, а бујне и дуге косе, што се расуле до земље, вукле су се по нрашини. Римљани су настуиали, да је отму од узбеснеле светине, али је руља вешто узмицала. Од једпом се, из друге улице, за леђима руље, зачу трештање трубе. Гомила римских ираћкаша зашла је за леђа руљи и улетела међу њих. Страшаи узвик и граја проломи се ваздухом. Руља се смете. Притиснута са две стране раснршта се куд који, отуривши од себе онесвеслу девојку. Улица со брзо расчисти. На њој небеше никога од Јудејаца, осим полу наге и онесвесле девојке. Римљани је нодигоше, па када се освести узетпе је међу собом и вратише се Тврђави. — Магдалина! — узвикну Натанаило, п.рестрављено, када угледа виту девојачку Фигуру, која опкољена војницима нрође. „Одкуда она ту?" Затшта Клеопа, али несмедоше ни од кога разбирати. Бојећи се да се несукобе са војницима и да ови

не посумњају што, замакоше брзо за угао и изгубише се у сплету улица и кривина •X Бисоко. је оскочило сунце, када оба ученика стуиише у врт Клеонина стана. Петар их угледа и изађе пред њих. — За име Јехове! — узвикну Клеона — шта је с Магдалином? Петар им исприча све по реду, како је, Магдалина, дошла с гроба, кличући весело: „Христос васкресе!", како им је исиричала шта је све тамо видела и чула. Неки од учеиика повероваше њезиноме иричању, али Тома Близанац , срдито рече, да је у девојку утттао зао Дух, а он неверује, да је учитељ васкресао. Магдалена се тешко закле на све, али јој Тома тек тада запрети, да такове варке неизноси никоме, јер тиме само уноси већу сумњу код Јудејаца о ученицима. — Н>ој се даде на жао и оде, али је на улпцн сукоби једна руља Јудејаца, познаше је и ухватише Ана и Каја<х>а већ су наредили Равинима, да ови пронесу вест, како су ученици, нреко ноћ украли учитеља. Израиљ се узбунио и у многим руљама ноче јурити улицама и преметати домове, где мишљаху да ће нас наћи. Натанаило и Клеопа, узбуђеио ступише на собни праг и погледаше но ученицима. Ови, каДа их угледаше, похиташе да их питају по што шта. „Христос васкресе!" — узвикнуше обојица, снажним гласом. — У одаји наста нема типшна и зачуђени погледи „Томо!" — узвикну Клеопа — „Христос васкресе!" Између једанаесторице, који сеђаху, усправи се снажан стас млада човека, чије очи, под високим челом, севаху одсудним погледом. — Клеона.! — одазва се ои — говориш ли мени? „Теби говорим. Томо — рече Клеопа — теби и свима, који неверују." — Онда, нотврди! — одговори Тома, и сумњивим ногледом посматраше Клеопу. Клеопа и Натанаило прекорачише праг. Ученици се сабраше око њих и у немој тишини слушаху о свему, што се на Калварској Гори десило. Страх и дивљење обузимаше срца при-