Српски сион

С тр . 256.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 15

питања, нарочито о сазиву српскога сабора. Бпћу сасвим искрен и све ћу да кажем што иас тншти, јор мислим да -чиним само патриотску дужност. ако пред Вашом Преузвишеноети отворепм дадем израза нашим боловина. Чиним то у тој доорој намери, да се паше оеновне тегобе што пре, и то радикално санирају у интересу државе и дркве. Полазна тачка мога стаповишта биће зем.чљски закони, нарочито IX. зак. чл. 1868., који је ујамчио српеку народно-црквену аутономију. Овај IX. зак. чл. ограничио је нас на црквено поље. Као компензација за она нолитичка нрава, што су их Срби нагласили приликом расираве овога закона, ставило нам ее у изглед, да ћемо, обасути благословеним благодетима устава, потпуно -уживати автономна права у делима цркве, шко.те, Фондова и Фундација. У опо доба, кад се успоставио угарски устав, Срби, задахнути духом слободе, и у тој мисли, да ће уставна слобода бити нај јаче јемство њиховим народниж и просветним тежњама, поздравилп су IX. зак. чл. као добит. Мо временом показало се то као велика обмана и иаскоро дође доба дезилузије. Извршпа власт је овоме IX. чланку, противно намерама творца његовог, толико побила основни значај, да овај закон услед иостепеног рац.тумачења данас нпје ви ше јем,ство нашој автономијпј него извор неупутној државиој ингеренцији. Унаточ ов;ме закону, еа повредом слободе вероисповести и узајамноети. противно и самом иојму автоиомије и нротив сваког уставног поступка, одобрено је саборско устројетво од г. 1874- 5. и том ириликом догодиле су се такове октројке, што су самоуправу иашу иотиспули из природног положаја њеног и тежиште јој иренелн ван круга автономије. Нарочито тешка повреда је у еаборском уетројству налазећа ее саннциона клаузула. Ова клаузула не тиче се елучајева гесиг§ц§ ађ ађпби-а, ово је прави абузус гесигвиз а1з аћши-а па и од тог још горе — ово је уток од права иа силу. Осим тога било је других прилика, да се држава неупутно и безмерно умешала у паше нослове. Кад је у нашој отаџбини после апеолутизма ; на нашу општу радост, успостављен угарски устав, наново су на основу правног континуитета став-

љени у крепост сви уставни закони. У нашој автономији није било тих природних последица уставне слободе, јер и после у духу земаљског устава установљеног IX. зак чланка, пае нису успоетавпли у слободно вршење автономних нрава, шта више, угарска уставна влада одржала је све оне нама у ансолутно доба силом наметнуте уетанове, рескрипте и наредбо и нутем ових ево дошло је већ до тога, да је не само прегазила нашу автономију него преко ње угазила је и у саму искључиву правну сферу унутрашЊе цркве наше. Ово није елобода вероиеповести, није слободпа црква у држиви, већ држава у цркви, што је негација сваке елободе. Оваковом иоступку бадава ћемо тражити правног основа у нашии земал.ским законима, бадава ћемо тражити томе равног примера у другим уставним државама, јер у свакој нравној држави искључена је и могућност, да се штитом и заштитом устава подржавају безакоња ансолутизма. Та ово није ништа друго до Vег\ угг кип§'8 т еорија, која нае је довела до тога, да је данас романска, са срнском равноиравна митрополија, нееравњено слободнија од сриске, а овамо романека мптронолија оделивши се од нас постала је из српске матере цркве Романи, кад су истуиили из српске заједнице, уједно су се снасли и из наручја аисолутизма ; понели су са собом само право и имање, а нама. је 'остало наследство из ансолутних времена. Не сумњам се, да су ови заплети упали у очи бившем министру просвете грофу Чакију; и кад је желио, да установимо јединство уетројство, зацело је мислио тиме да се злу доскочи, јер ако би уетројетво била најбоља коректива, уираво једини начин, да се усноетави мир између цркве и државе и оконча дело, што ее безуепешно расправља више од 25 година. После ових примедаба врло лако може се наћи начин, како да се избавимо из данашњега заплета. Томе је једини начин : еазив срнскога сабора. Заиста крајње је време, да се једном рашчисти и ово иитање, јер ево од како .је ступило у живот саборско устројство од 1875., од то доба још нисмо имали у редовно време сазваног сабора. И овде се морају разликовати два доба; доба ансолутне владавине нре, и доба уставне владавине после IX зак. чланка. У временима ире IX. з. чл. сазивао се сабор