Српски сион

В р . 15 ._,СРПСКИ па основу од аисолутне владе добивене дозволе од случаја до случаја, кад је била упражи.ена митроиолитска столица, или када и како су то захтевале сувремене политнчке околности Но сазив сабора вазда иам се ириказао као неки особити чин милости, до ког смо дошли тск после многог мољакања. IX. з. чл. уклонио .је ове нас вређајуКе иезгоде: но овоме закону не сазива се више сабор од случаја до случаја, иего пернодично: ради љеговог сазива није више нужна дозвола — ,]ер то је всК у самом закону — него само тредходна уријава; сазив сабора пак није више милост, него наше законом ујамчено право. Ми се држимо тога права и захтевамо, да се закои строго извршује. Но као што се види, да јесамзакон изрекао иериодичност и ма да је у саборском уетројству одређена иериода на гри годиие, ипак влада стара иракса и ето јасног примера поменутог растумачења. Претеча Ваше Преузвишености навео је у својој наредби као у&рок, за што се не састаје сабор, да немамо за то нужних трошкова и да најпре треба утераги заостале трошкове пређашњих сабора. Овај павод не могу нризнати као законити разлог, пего највише као добру вољу бившег министра Финансија, да уреди и наше Финансије, но овом је приликом уз једнострано Финансијско прев.идпи иравно гледиигге овога питања. Фондовп и Фундације су паша својнна^ уирава п руковање ових је наша унутрашња ствар п сабор могао бп по своме искључивом нраву располагања и онростити заоста :е трошкове, а текуће трошкове може иодмирити из самих фопдова ис/го тако, као што Фактнчно нодмирује из истпх Фондова и остале административне трошкове. У осталом заостали трошкови су дслимице већ утерани, делимице нак уређени са онштип ским обвезиицама, шта више допуну још преосталог остатка имали би право тражити од саме државе, ношто је државна власт, са својим иезаконитим екснериментацијама, много допринела, да су се ови трошкови умножили. Заиста чудповато је, |а је државна власт, не имајући никаквог законитог основа, без знања и саизволе сабора ииак сматрала да има ирава из ових Фондова обилато делити грдне годишње пензије и награде и то ванавтономним органима

СИО В.^ С тр . 25 7. а овамо, ми власници да нсмамо право на основу закопа ии предујам узети из наших Фондова и то у корист нашег највећег орган >, најважпијег чиниоца наше аутономије. Завршујући ово иеколико речи нека ми је дозвољено, да укратко саберем жел.е наше: желимо на основу слободе всроксповести и узајамности, да и наша црква има једпака права као што пх имају и друге узакоњене вероисповести; да се иетакнуто очува самосталност и слобода српске нравоелавне цркве, њена наука, њен устав, њен организам и њене установе; да се скину иута, којима је окована и црква и авТономија наша; да закони, што нам ујемчују автономију не остаиу мртва слова, него да се тачно обдржавају; да наше организационо и пословио право буде слободно и неодвисно, а без сваког утицаја државне власти; напротив, да се врховно надзорно прав^ државно, које никад нисмо иорекли, шта више увек драговољно нризнали, врши у емислу негативне природе своје и у границама закона; желимо нотиуиу слободу култуса и прави култус слободе, што најбоље одговара значају и нозиву угарске државе. Наставиће се.

ЛИСТАК.

Б Е Л Е Ш К Е. (Нови одслни предстојник). Званнчни лист кр. земаљске владе, „КагосЈпе ХоУ1пе", саопшгиле су нрошле недеље, даје „Његово цесарско п краљевеко аиостолско Беличанство бдагоизволело превигањим решењем од 0. анрила 1896. премилостиво одобрити, да се оделни предстојник кр. хрватско-славонскодалматинске земаљске владе, одела за богоштовје и насгаву, ДР- Псидор Кршњави, на властиту молбу стави у трајно стање мпра. те пстим превишњпм решеЈвем кр државног надодветнпка Отона ЕрајчовнЛа Плочкога нремилостиво именовати оделним нредстојником кр. хрватско-славонско-далматпнске земаљске владе. одела за богоштовје и наставу, са суетавним беривима. На свакој иозицији и дужности, на којој је бивао до еад нресветли г. Крајчовпћ, иоказао је он: добру вољу, мудрост, енергију и делатност. Његова објектнвност,. која је увек била' неприступна ма које врсте шовенизму, исто је тако нотребна н на новом му иоложају. Ајер те врлиие заиста красе новог оделног нредстојнпка богоштевја и наставе, мп га радосно поздрављамо, уверенп, да ће нресветли