Српски сион

В р. 16

„ОРПСКИ СИОН."

Стр. 263

мудрост Божја удесила га је најсходпчје оном што га је изазвало, како би се све што је покварено.у једно здружило, да се све спасе Дупта, због душе, која није била иослушна, тијело, због тијела, које је с душом гријешило и с њом осуђено . . . Заночео је нови ред у свијету и ствара се нови свијет. У старом је Адам створен, у новом Христос рођен. Тамо жена, која наговорена наговара на гријех, овдје Дјева без гријеха даје свијету Безгрјешнога. Тамо Едем из кога је човјек игтјеран, овдје Витлејем из кога излази вођа, који ће одвести човјека у царство небеско. Тамо рај пуи сладости, овдје јасле нуне скромности. Тамо анђео са пламеним мачем чува стражу на вратима рајским, овдје анђели са радосном пјесмом поздрављају свијет. Тамо нрогонство у нрну таму душевну, овдје звијезда, која води разуму. Тамо гордо устајање на Бога, овдје смирено долажење незиабошког свијета са дарима нред колијевку небесника. Тамо проклетство иад човјеком, овдје глас божанске љубави, који свједочи Сину у свијету. Тамо уживање недозвољеног, овдје пост као уздржавање од дозвољеног. Тамо искушење и искуситељ побједник, овдје искушење и нобјеђени искуситељ. Тамо улази зао дух у човјека, овдје се зли дуси изгоне. Тамо немоћ постаје судбином све природе, овдје се немоћи лијече. Тамо ријеч осуде, овдје ријеч поуке. Тамо гњев Божји над високомјерношћу човјечјом, овдје милостиво признање скромности и шиљање скромних људи на велику проповијед. Тамо се човјек подиже на Бога и овдје се људи иодигоше на ГБега Тамо дрво, овдје крст од дрвета. Тако рука. која је грчевито носегла за онијем што је било забрањено, овдје руке великодушно растегнуте. Тамо рука разуздана, овдје руке на крст нриковане. Тамо рука Божја, која Адама баца из раја, овдје руке, које су се рашириле да загрле сав свијет. Тамо дубоки пад, овдје узднзање на висину крста. Тамо сва сласт уживања, овдје сва грчина, која је за гријехом доигла. Тамо се зацарује зло, овдје се ради зла добро крунише вијенцем од трња. Тамо смрт, а и овдје смрт. Тамо је ио- ј

биједила, овдје је побјеђена. Тамо ; је започела, овдје се свршила. ОокбршишлсА! А тама обузе свијет, да се из ње роди рујна зора ускрса Сиаситељева и сиасеног човјештва! ОокершишасА ! Свршило се све што се свршити имало, да стари Адам дође опет опамо, откуда је био пао, да човјештво на ново приђе дрвету живота, од којег је удаљило га дрво знања тијем што је с њега јело у невријеме и непаметно ! (Св. Григорије Назијанзин: 0 бјегству). ОовЕршишдс/Л! Тајиа љубави Божје добила је свој печат у крви безгрјеншога Богочовјека и капљама крви те свете нечати се живот искупљеног човјештва из вијека у вијек, од Голготе у бескрајну вјечност. Оокершишасл! И проклетство наше љегло је у гроб, да ускрсне из њега као небески благослов — — — — И код тог гроба стоји ето у часу овом душа иаша у необичном њеком осјећају, па не зна да ли да се радује, или да плаче. Кликиула би у весељу искупљења својега, али Спаситељ њезии у гробу је и дао се положити у гроб, ради ње. И то претвара радост њезину у голему жалост. И да је само то! Али послије доласка Спаситељева постао је за њу јасан гријех њезин, послије свега што је на Голготи иашло свој свршетак, мора она осјећати сву тежину гријеха својега. Пред гробом овим, мора оиа застрепити, јер у њему не лежи само жртва за њу, већ и жртва, коју она ненрестано мучи и на којој она крвничко своје дјело непрестано извршује. Јест, браћо, гроб је ево међу нама. Слика гроба у који је затрпана кривица иаша. Па који је што смије прићи гробу овом и заклети се, да није крив смрти Праведника, којег се гроб међу нама на ђе?! И који је што смије рећи, да су се на Праведнику овом окончале муке онда, кад је изустио ријеч ону соБершишдсА! Свршиле су, да, свршиле су муке наше и расковани су ланци у којима је "овјештво робовало. Слободни смо сада, ако само хоћемо да устанемо и из ропства у