Српски сион

С тр 2б4.

царство слободе да пређемо. Спаситељ је за нас све учинио што је учипити требало и подигнувши се иа крст привукао иас је к Себи. да с Њиме заједно у Богу опет Оца стечемо, ми и сви прије нас и опи што ће у свијету послије нас бити. Све је Он учинио из љубави спрам нас и драговољно је за нас претрнио неописане муке велике, само да наше нрестану. Али Његове муке трају и данас. Теп1ко нама ! У љубави Својој Он је и данас и вјечито с иама иосреством Цркве своје и кроз Њу оићи с нама. А ми? За маиу небескога учен.а Његова враћамо Му ево и данас још жуч својих сграети. За воду вјечног живота иружамо му киселииу земаљских жеља својих. За миловање Његово крвавимо ми чело Његово трњем неокајаних гријеха својих. За доброчинство Његово разанин.емо Га и данас још ненослушношћу својом. За љубав Његову неизмјерпу срамотимо Га животом својим нред свима, који су Му и данас још непријатељи. Међусобном накошћу, мржн,ом. ирогопствима и издајетвима и прззирањем Цркве Његове пробадамо и дапас још љубав срца Његова! И то су муке горе и страшније од мука, којима Спаситеља нашег мучише пеблагодарнп Јевреји. Опи су Га мучили у заблуди својој, они су га мучили јер пијесу зпали што чине. А ми, ми све знамо и опет зло чинимо. Тешко нама! Ради нас је разбојство на Њему изведепо. Њнпа је кривица била што је Он на крст прикован. Ми смо га разапели и крвпичко дјело своје понављамо ето иа Њему из даиа у дан — — — — И пашли смо се сад ето код гроба Његова. Па вас впдим да ногледате овамо к меии са жељом, да чујете ваљда ријеч премудрости (I Кор. 1, 22), али бадава гледате овамо к мени и бадава ишчекујете. Данас вам проновиједати не могу. Био сам послушао апоетола Христова, па, сам иочео био проповиједати ево и у певријеме (II Тимот. 4, 2), почео пред крстом и гробом Спасовим, почео онда, када Оп сам иајгласније проновиједа крстом Својим и гробом Својим.

В р. 16.

И од те Његове страшне проповиједи збупила се душа моја, збупила се јер јој је јасна крпвица иаша. Па вам у часу овом ие зна нрозборпти друге ријечн. осим: молимо се и плачимо! Нлачимо за собом и за дјецом својом! (ЈГука 23, 28). Молимо се за се и за дјецу своју! ^ Разбојници и крвници Спасови, паднимо ничице нред гробом Његовим и ријечју разбојника (Лука 23, 42) завапијмо му: П о/мани и насх во цлрсткУи гкое ,нх ! 11о/11,мш н пол1нл8н ! Амин!

Основни принцип римског католицизма. — Н. Бјељпјев. (Наставак.) Од оног времена, кад је МбМег у тридесетим годинама овога века својом „Символпком", чије прво издање пада у год. 1832., ожпвео у Германији вероисповедну полемику иротестантизма с католицизмом, питање о оеновном нринципу римске цркве било је извучено на прву наснову (план). У првим протестантским нападајима на књигу Мелерову жестоко ударише на њега, што он, сравњујући протестантизам са качолицизмом и одавајући нреимућство католицизму, као вероисиовести потнуно истпнптој, пред нротестантизмом, као вероисиовегти потпуно лажној, у место тога, да се удуби у испитивање основних нринцииа католициз.а п протестантизма, прикрива то капитално иитање полемиком иротив појединих протестан !Ских доктрина, при томе допуштајући себи, да нека крајна мишљења реформата и иротестантских богослова иставља као опће нримљено. символичко учење протестанства. 1 Стављајући неларност према основним начелима разгледаних псповести у недостатке Символике (ВутћоНк) Мелерове и желећи, да сами избегну методолошке омашке католичког научењака, опоненти његови од стране цротестанства хоће да даду сво^ој полемици с њим начелну ос-нову п да иреиирке о појединим тачкаиа догматичним сведу на 1 Негхо^. Ееа1-Епсус1ора<]1е. Ег81е АиЕа§;е. В. IX. 8. 670. Ћ\ уеИ.е АиОа^е. В. X. 8. 127. Еегс1. С1и*- Влпг. К1г сћеп^е? сћјсМе <1е8 XIX. Јаћгћип<1ег (;8. ТШмп^п. 1862. 88. 309-317

„СРПОКИ СИ011."