Српски сион

Б р . 16.

„СРПСКИ СИОН."

стр . 269.

њима више, верније и боље ; него „свети огац" Лав XIII, који их ироклиње." Сруског („Богословски вестник" св. I. г. 1896.) М Ј.

Конференција Срба код угареког миниетра-предеедника. (Наставак) Др. Илија ВучетнЛ: Преузвшнени г. министре -председниче! Високо ноштована госиодо! У том сам угодном положају, да могу изјавити, да се у свему слажем с оним. штоје иоштовани предговорник мој разложио, а нарочито у оном што је навео у ногледу утицања и мешања др жавне власти у ствари наше народао-црнвене автономије. Та околност ме разрешава дужности да о много.и чему ошнирније говорим, и с тога Јту моћи свој говор па много краће свести. Изволели сте позвати нас, да се изјаснимо, да лн ми држимо, да би наш народно-црквени сабор, кад би се сазвао, могао успешно делати, јер ево кроз толики дуги низ година није још никако могао да коначно организује нашу автономију. Да на то питање одговорим, морам се пре свега занитати: шта је узрок томе, да ми Срби V нашим автономним послОвима ис можемо, како треба, да нанредујемо, и не можемо никако нашу автономну организацију да довршимо. Допустите ми, иреузвишепи господине, да сасвим иекрено говорим. Поглавити узрок томе што у стварима наше автономије не можемо, како треба да наиредујемо н да се правилно развијамо, и што носле толиких дугих година још ни до данас нисжо довршили органазацпју наших автоиомнх установа лежн но моме најдубљем убеђењу поглавито у томе, што се влада с јецне стране и сувише меша у решавање наших чисто автономних послова, а с друге стане игго нам непрекидно пречу органп заторно делање наших сабора. У саборском устројству од год. 1875. октроисан је у санкционој клаузули онај додатак, по ком је иротив решења наших автономних власти дозвољен уток на министарство, и овога право уништења. Овај октројисани додатак посве је уништио сву нашу автономију. Кад би се влада ограничила само на то, као што би нравп смисао те клаузуле био, да нрима само утоке или правије рећи жалбе против таких решења,

у којима је можда само каква Формална ногрешка учињена, те да така решења упишти и •уиути надлежне автономне власти на ново решавање, то још не би тако велико зло било. У нојединим пзузетним елучајевима кадкад влада и чини тако; али је она на основу те клаузуле нриевојила себи право, да у свима стварима и мериторно решава, те тиме је еву нашу авто номију поништила, и ми слободно можемо рећи, да управо и иемамо автономије. Тим својим постуиком је влада сасвим оборила углед наших автономних власти, јер сваки, коме није по во.ад решсње автономиих влаети, много се и не обзире на то, него само гледа, да његова ствар тсч; Форме ради пређе преко автономних власти, а оп ће се после већ знати номоћи. Допустите ми преузвишени господине, да еасвим искрено и отворено говорим. (Министар-председник : Шта више, ја то молим.) Такав онда тражи само пута, да доће до какве протекције код министарства па је онда већ сигуран за иовољно решење своје ствари. Наравно да нри таким околностима наши автономнн оргапи не могу успсшно делати, јер се на њих нико и не обзире, нико их не ресиектује; углед је наншх автономнх власти таким поступком сасвим попиштен. 11о влада се меша и иначе у све, иа и у пајситније наше автономне иослове. Тако је опа на основу једне наредбе још из иређашњег столећа задржала себи ираво, да се сваки зајач из Фондова мора 1вој па одобрење иодиоснти; из јерархијског Фонда не може се ни једном свештенику нп најмања припомоћ издати без њеног одобрења; и још многе друге ситније ствари морају све њој на одобрење да се поднесе. Рад наших автономних органа сасвим је спутап мешањем владе у сваку и најмању ситпицу н у све ствари, које чисто у делокруг автопомних власти спадају; ми не можемо -у нашим автономним пословима слободно да се крећсмо, те онда није чудо, што се правилно пе развијамо и не напредујемо. Што се пак тиче организаторног делања наших сабора. и ту није наша кривица, што нисмо могли довољно напредовати, и што за тако дуго време нисмо могли досад свршити целу организацију наших автономппх установа. Сабори су наши много радили на организацији автономије аии је врло мало од тога њиховог рада добило највишу нотврду. Уређење наших автономних установа оснива