Српски сион

Стр. 268

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 16.

сабора, а Лав XIII. — не. Он слика устројство древне цркве потпуно историјски; ираво разлаже, да је из историје сасвшм немогуће доказати, као да је Апостол Петар био кадгод спискон у Риму, одбацује Клементине, као баспословну измишљотину; нризнаје за темељ и главу дркве јединог Христа; не иризнаје римској теорији библијску основу, указујући на то, да су наиме св. оци нрвих векова сложно тумачили речи: „ти си Петар", друкчије, него римска црква. Сасвим сагласно са историјском истином поучава Лава XIII, да васеленски саборн 4-ог (381.) и 5-ог (451.) века никако ие осниваху првенство части епископа или напе римског, нред другпм епископима старе псточне Цркве. на тобожњем наследству Петра у Риму, нсго — на преимућству светске престонице (царствујућег града) пред осталим градовима у држави, зашто су и епископу Цариграда, као Новога Рима, давали исто таково преимућство на другом месту. Патријарх се, као пгто изгледа, у неколико чуди томе, што достољубазни Лав XIII. разлику догмата источне и западпе цркве, сматра пренреком, која се лако да уклонити. Само се ту крије мали неспоразум. Римски папа веома строго пази на своје верске одредбе, што излазе од њега, као од каквог оракула (ОгакеМо^теп). Та год. 1870. је одлучио од своје цркве читаве стотине хиљада строгих и ревних католика, на челу с великим богословом и научењаком Делингером, зато, што не хтедоше прнмитн ватиканске новотарије! Ево у чему је ствар : као што западни иатријарси (титулари), примаси, архиспископн и епископи, нрема карактерштичној Формули, која изражава њихову слепу послуншост ирема папи (Сабауего-ећогбат), „падају к његовим стопама"; тако и у своме позиву на „сједпњење" он претноставља такову покорност себи, као непогрепшвом оракулу догмата (1)о° - тепОгаке1), на основу које би патријарх Антим са слепом вером примио све римске догмате које би му папа предложио. Кад би папа Лав то ностигао, био би толико милостив, да би показао своју великодушну снисходљивост према црквеноме обреду, језику и обичајима, дозволио би крштење погружењем, квасни хлеб и т. д. Али патријарх Антим не признаје над собом никаквог западног ноглавара. Свака нсточна црква има свога предстојника (Уег&ббип^бврЉе); а Глава свих је — Христос.

Он разликује догмат и мишљење, које не може бити ностављено упоредо с догматом. Догмат се сазнаје из сведочанства васелепске цркве и из опште сагласности — нрема познатоме правилу Вићентија Лнринског (што се веровало свугде, увек и од свију, — (Ц10(1 иМцие, сцгос! ветрег. диосЈ аћ отпјђиб сгесШит еуЦ. У току векова је римски пана долазио у све већу контрадикцију с тим правилом, а тиме и са свом васеленском црквом. С тога је папизам (као што на истоку називају папство) постао у васеленској цркви силом, која раствара и раздваја извором свих великих расцепа (8ра1ћт§'еп), и пре свега — међу истоком и западом, чему је узрок био „догмат," који стојн у очевидној контрадикцији с предањем и васеленским саборима, „догмат" о римском „примату у јурисдикцији" (Јш'18(1]киоп8-Рг1та(;) и „догматичној глави" цркве, — догмат, коме патријарх Антим на супрот ставља заблуде римских папа: Либерија, Зосима, Вигилија и Хонорија. Споменувпш затим ре®орматорске саборе у Констанцу и Базелу (у 15. веку), који су у свему ставили паиу иод власт васеленског сабора*) (на што се напа не једном, и на врло свечан начин еагласио); споменувши онда галиканске иаучењаке и богоелове 17. века, који су штитили релативну самосталност нацијоналне цркве против римског иапе; даље немачке енископе 18-ог века, који су ради нацијопалне самосталности (тезе у Емсу) тежили, да се ослободе испод тешке руке, „универзалпог епискона" римског, — патријарх Антим пише затим од речи до речи ово : „,,У овоме веку — у веку науке и критике — пробудила се 1870. год. савест хришћанска у лицу славних духовника и богослова германских поводом папског догмата, који је обнародован на ватиканском сабору и који очигледпо имаде карактер новотарије. Из тог буђења поникоше иосебна организована религијозна друштва старокатолика, која одбацују заблуде папизма и у свему независно од њега живе."" Да општине старокатолика у Холандпји, Швајцарској, Немачкој и Австрији имају своје епископе (епископално устројство) — то натријарх Антим као још не зна;*) али ипак знаде о *) Сабори ови иазвали су себе васеленским, али ит. римска црква нсће за такве да нризна. *) Ово је иретпоставка авторова, но једв-1 оправдана. Прим. прев.