Српски сион

С тр . 286.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 17.

као највиши фгит ареДМопит нова решеља доносн, — јер ово чртни просто илузорним сваки иостунак наших автономних ■ власти, даклем чини илузорним и њену целу а.втономију, зато ми је и жао, што се тај аћизив вЛ сасвим код министарства укоренио, иак што и сам г. садашњи министар просвете и богочасти, кога ја баш с тога оеобено иоштујем, што иваче у свима приликама закон и востојеће уредбе респектира, и сам тим кривим нутем нде, — те и неки дан је опет неко решење нашег митрополит. школског савета просто у меритуму преиначио. Ако дакле влада озбиљно реепектира нашу црквену автономију, онда треба да се поменута одредба потврђујуће клаузулеу будуће умесноу горе назначеноме смислу интерпретира, и министарство решења наших врховних аутономних власти самовољно не измењује, — а г, министар председник треба да IX. зак. чланак од 1868 год. извргаи и у смиелу постојећих законских одредаба наш црквени сабор што ире сазове, — и тиме у ногледу наше автономије еада на жалост порушено заковито стање реституира. Министар-председник барон Баш/т нримећује, дн влада, имајући и вајбољу вољу, да српски црквени конгрес сазове, мора ипак такође имати пред очима одговорност своју, да има у рукама и неку гаранцију за успешан рад конгреса, ако круни нредложи да се конгрес сазове. И влада се у веколико незгодно осећа, што није могла предложити сазив конгреса, али на то је побудио поглавнто доеадањи неусиешан рад. Питање је сада, да-ли има изгледа, да ће радња конгреса уснешна бити. Нема ништа вротив тога, да се конгрес сазове, али само тако, ако добије неке гаранције, да ће му рад успешан бити. Барон Јовап ЖивковиЛ: Ваша нреузвишености! Поштована конФеренцијо! Удостојен од ваше преузвишености такођер позива у ову конФеренцију, нека ми буде допуштено на овај други говор ваше преузвишености и то на немачком језику неколико речи надовезати, жалећи уједно, што и моје врло штоване предговорнике већина копФеренције ради незнања мађарс.ког језнка није могла разумети. Налазим се пак побуђеним узети реч тим више, што је ваша преузвишеност, не имајући — како вели — уверења и сигурности, да би конгрес у иогледу потребитих реФорама до каквога уснеха доћи могао, изволела уважити назоре г. ЂурковиЛа, који је иетога мњења и по коме или не

треба зато конгреса (?!) или ваља причекати док народ сам до тога увиђења не дође да данашње уређење пашега црквенога устава није добро, да не одговара карактеру наше источно православне цркве, те да нужне реФорме из њега самога потеку- а донде макар да би се само „текући послови" обављали. Ваша нреузвишености! Наш даиашњи црквено-народни устав, па био он ма како „лош", донееен је п узакоњен начином уставним. То нам је данас наш закон који се само на исти уставан начин било поправити, надоиунити или променити може и никако другачије; а ја не могу помислити, да би у нашој као уставној држави, ваша преузвишеност као уставни министар председник а тако ни његова преузвишеност бан гро® Куен Хедервари у томе погледу другим, којим путем ударити могли, како је то овде мало час натукнутобило; или да би ее тога ради сазив конгреса можда ах1 саЈепЛаз сгаесаз одгодио. Копгрес је наше автономно законодавно тело наравно у своме по закону тачно и јаено обележеном делокругу; а Ју е Д Н0 11 наш врховни контролни орган над целом народно-црквеном управом, нарочито над делањем свога управнога саборскога одбора. Зато морамо пред очима пмати то : да без и то редовитога држања конгреса, нема ни автономије. Многе и многе ствари, које на конгрес спадају, нису још уређене; по оставимо то, али: ево већ више година, како конгрес иије могао ии до тога доћи, да ирегледа и расправи подвргне извештаје свога саборскога одбора о његову већ вишегодишњем деловању, и да види шта се је све и како се је радило и шта све још треба да се учини, да се једаниут у нашој цркви до уређенога стања дође. А што је још више, ево такођер већ више година, да наш сабор још нп до тога није дошао да расправи и установи свој прорач.ун • јер су све такове околности биле, да до тога није ни доИи могло. Та ми још ни данас не знамо ни како са пашим народно-црквеним Фондовима стојимо ? Те како и на колико на наше автономне потребе и културне еврхе располагати можемо ? А то све, јер нема конгреса. Како видимо високој влади стало је до тога, да се те наше још неуређене црквено-народне ствари једном већ законито уреде. Ваша преузвишеност може бити о томе уверена: да је и нама и нашем народу ако не у већој, а оно бар