Српски сион

В р . 17

„СРПСКИ СИОН."

у истој мери до тога стало и да ]е паша оишта увнђавност, да овако 'даље не пде. Да се је и до сада малО вшне држало прописа закона и било мало више повсрења, неби се онда ни дошло до ове конФеренције п њезине потребе, што би бољс било- н по високу владу као п по нас. ГовориЈ'0 се је, да није било за нокриће довол>нога саборскога трошка. Но то јс ствар самога сабора, да се он о томс постара. Ми смо кадри наше саборске трошкове, нарочито нашс дневнице смањити, шта впше на њпх п резиг нирати- То нам неће п иесме бити заиреком држању нашега сабора. А што се напокои и оне ио вашој нреузвишености иаглашене „гараиције" тпче, коју желите пмати од нас, за успешиост деловања нашега будућега сабора, јер да вам је иначе тешко узети на се одговорност према светлој крупи ради његова сазива, ја вам иетииа с моје стране пе могу зато „]амчити" нити имам за то какова мандата, али ту „гаранцију" имаде висока влада у евојим рукама у својој властп. Ако би се конгрес усудио свој — како већ рекох — 110 закону тачно и јасио обележеии делокруг буди у ком иогледу и најмање прекорачити, влада га може расиустити; а то ми врло добро знамо. Ако пак конгрес макар и у своме делокругу донесе какове закључке, који се можда ие даду у склад довести, са каковим „вишим државним разлозима," ти или остану иеиотврђсни или се могу сабору на поправак натраг повратити. М то мн добро знамо, пак зато се и није бојати, нити је оцравдано онако оштро судити, како је то овде мало пре један од господе предговорника учинио, да 1)0 сабор битн .претеран" п не хтети у своме деловању до успеха доћи. Зато преузвшнени Господипе! одстрапимо то међуеобно нсповерен,с и непоуздање и држимо се строго закоиа, пак сс ја надам, да ћемо до]н-1 и до урсђсња стања, јер еа нашом црквом и јерархијом, — које питање овамо и не еиада — то ће бити наша ствар да се погодимо. Министарски саветпик др. А. Дардаји приме1»ује, да нема ни јсдне црквсне автономије, која стоји на тако широкој основи, као српска. Њена унутрашња организација отештана сваку управу; она је еувише компликована, те мора доводити до недогледних сукоба. Влада не би могла нримити на себе одговорноет, да. иредложп сазпв конгреса, који би се јамачно без уснеха свршио. Да по предлогу дра. Максимовића утера

заостале тропхкове за конкрес, то влада неће јер није рада да за то узме одијум на ее. Румупи су у своје време створили себи једноставан статут, па с тога ради њихова црквена автопомија саевим лепо бсз трвења и без сукоба. Министар-прсдседник бароп Ђанфи додаје још и то, да влада у стварима српеке црквеие автономије поступа у свему но пракси, коју је кроз више од двадесет година неирекидно вршила, те на ириговоре, који су учињепи због њеног мешања у автономне ствари, примећује да. баш за то треба да се уетанови један једно ставан статут, у коме 1>е ее моћи за еве случајеве одредбе учинити, н много шта изменити од онога, што сада поетоји, н на што се поједппи говорници туже. На ово заиште др. Илија ВучетнЛ ио другп пут реч и рсче, да је и оп сам, и велика једна странка у нашсм народу, баш зато протпвна грађењу једпоетавпог статута, што се бојимо, да ее не понови оно горко искуство, које емо год. 1875. стекли. Тада еу при највишој потврдп саборског устројства уиесене у пето једнострапо многс октројке од стране владе, и то такове, које су нам целу нашу автономију поништиле, па се бојимо, ако би сад један једноставни статут начииили, да би се у исти унеле можда још какве горе октројке, него што су и ове садање. Кад бисмо ми од етране владе добили гаранције, да 110 се једноетаваи статут иоднети иа највишу нотврду онако, као што га сабор сноразумно са јерархијом установи, и да ће апеолутпо пскључена бити евака октројка, онда биемо сви били за грађење таког једноставног етатута, и брзо би се међу собом споразумели, и тако би рад нашег сабора п у том погледу за сигурно могао успешаи бити. Али ако те гаранције немамо, онда ће тешко ствар ићи. На ово није мппистар-председник пишта одговорпо. Затим узе по други пут реч: Др. Ника МаксимовиЛ, те одговарајући мипистарском саветнику др. Дардају нрпмећује, да је и протеетанска и романска автономпја заснована на мпого ширем темел.у него српека. Међутим, пошто је министар-председник изјавио, да Је вољан пристати на састанак сабора, чим му се зајамчи успех, уверава га да ће тога успеха зацело бптн, кад би г. министар уједно унапред изјавио, да ће Срби добитп такву исту автономију као нгго ју Романи имају.