Српски сион

Број 17.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 283.

стану и душе нагае загрле. И тако нам већ вијековима пакости и мира нам не да, да спокојно и без прекида можемо у хригаћанском животу нанредовати, иего се трзамо и крзамо на велику гатету и за временити и вјечни живот свој Иа и у будуће не ће он престати. Али ви стојте и не дајте се. Крстом својим прекрстите се, у пркву ову своју погледајте и сјетите се отаца и ираотаца својих, па ће немира нестати у срцу вагаем и ви не ћете онамо скоком, камо пакосник макне оком. Тако радите, јаки будите. И Бог мира и л.убави биће свагда међу нама. Амип!

Основни принцип римског католицизма. — Н. Бјељајев. (Наставак.) Па шта је дакле папски догмат по својој унутрашњо.ј садржини и смислу, п у каквој унутрашњој свези с доктрином о ианству стоје друге вероисповедне особине католицизма? Још учени противник Лутеров Кардинал Кајетан, да би свео суштину панског догмата на простију формулу, доказиваше, да је папа господар п заповедник читаве цркве, а црква — његова робиња (вегуа). И други богослови римске цркве радо употребљаваху ту формулу, налазећи, да она потнуно одговара смислу и унутрашњој садржини у католицизму иримљеног догмата. Суштину Кајетанових назора дели и иотврђује и ватиканскп сабор, који једино наии прпписује р1еш(Мо ро!ев1а1л8. А пуиоћа власти саопћује папству авторитет ие само врховни него у исто време и савригено апсолутии и безапелацијони. Другп карактер и ие може имати папски авторитет, јер се ирвосвештеник Рима сматра-као искључиви носилац и оргаи Духа Божјег, што жпви у цркви, као обдарен, осим других прерогатива, монополом непогрешивостп. Оа таким својим карактером напска се власт јавља већ као власт савршено беспримерна, која се ни у ком одношају и ни с каквом земаљском влашћу не може сравнити. А ако се и може исиоређивати, а оно тек једино с влашћу божанственом. У средњем веку ни мало нису у то сумњали и канонисте тога времена смело твр-

ђаху, да је трибунал Бога и иаие једно и исто. А изједначен са божанственом влашћу, папски авторитет, неизмерно се уздижући над сваком влашћу, која само може пост^јатп на земљи, не трпи над собом никакве контроле. не допушта никаквог протеста и у својим радњама је савршено автономан, јер је он извор свакога нрава и стоји више постојећпх закона. На томе се основу у средњем веку признавало као аксијом, да је папа у својим радњама одговоран само пред Богом и да се од папског суда може анелирати само на суд Божји А у погледу иитања о автономији иапства, његово практично решење беше у томе, што је папама било нризнано право не само доиуштати сваке врсге екземције и диспензације, него и одбацивати постојеће црквене законе и замењнвати их новим. А принципијелно се то ирактично решење оснивало на мисли, да за папу закон, тако рећи, није нисан, јер од њега самог исходи и добија санкцију сваки закон. Грацијан вели: „као што се Христос на земљи покоравао законима, а у истини је био Владиком закона, тако и папа стоји више свих црквених закона, н може раснолагати с њима слободно, како му се свиди, јер једпно он сам даје силу свакоме закону". 1 Наиослетку се папска власт јавља као јединствена и по пространству (всеобгемлемоств) својих функција, исто тако као и по опширности свога утецаја, јер се у папиним рукама сасређу;е пелокунна врховна власт: и административна, и судбена, п законодавна; и та централизација свију облика власти даје еиискошша Рима могућност, да господаре над човеком без отпора, покоравајући га своме авторитету на свима стазама живота. У теорији је, истина, примљено, да под папски авторитет иде сиецијално област вере, наравственог живота и црквене дисциилине. Али на ирактици то ограничење не стеже иапе и његов се смисао показује толико широк и растегљив, да се ианство трпало п трпа са својим авторитетом свуда: оно тежи да регулише друштвени и приватни живот, захтева нокорност како од најмоћнијих монарха, тако и од сваког њиховог поданика, ирисваја себи право да установљује принципе за науку и вештину, за нолитику и међународне одношаје, и све то под 1 Саиз. 25, (^и. 1, с. 11. 12. 16. Јапив. Бег Рарзк ип<1 (1аз СопсИ. 1860. 8. 161.