Српски сион

Стр. 284

Б р. 17.

тим изговором и на том основу, да сав свет лежи у злу и да, дакле, комнегенција папске власти мора имати свеобимни карактер, јер она има пуномоћ да гони грех, гдегод би завладао. Лако је видети, да ио својој природи папски апсолутизам није ништа друго, него система духовне тираније и деснотизма. Да је папизам десиотизам, види се из тога, што епи скоии Рима држе, да су иостављени више свакога нрава и што деломе свету натурују своју вољу као норму живота, обавезну за све, у свима његовим сложеним и многостраним појавама. 0 деспотичким својствима папизма сведочи такође и то, што се с.гледишта романизма сва дрква у својој делини и сви верни носебиде морају сматрати без икакових ирава у одношају ирема намеснидима блаженог Петра, осим права и обавезе безусловне покорности. А тирански се карактер мора усвојити папизму на томз основу, што ее његов авторитет оснива на тобожним пуномоћствима, која немају потврде ни у светом Писму, нн у дрквеном предању, и та власт, коју имају папе, јест узурпадија и нарушавање закона, које ударише у темељ дрквене организадије Христос и аиостоли. Основни закон црквене организадије је раскривен од апостола Павла, који сравњује дркву с телесним организмом, где сваки уд, узимајући удела у опћем животу организма, има још своје засебно, њсму својствено, одређење и, дакле, је обдарен пзвесним делом самосталности, која не може бити угушена и уништена без штете за цео организам и за друге удове. Друкчије се мора схватити црквено устројство с гледишта папског догмата. У истини су идејали римског католицизма такови, да се црква, ио своме устројству, може пре сравнити с нирамидалном зградом, него с нашим телесним. органи мом. Нижи слојеви нирамиде имају иредстављати световљаке, а виши — јерархију Што се тиче круне нирамиде, то место у црквеној зг ади ирипада папи. Таково сравнење, узето само ио себи, свакако није без неке узвишености. Али ако га ставимо упоредо с папском идејом, биће јасно, да не може бити ни речи о каквом му драго значају и самосталности појединих удова у црквеноме организму. У дркви се, напротив, исто као и у нирамиди све одржаза иритиском виших сло.јева на ниже и тим се одређује значај свакога слоја. На јерархију иритиште папа. Дакле, њен авторитет није незавпсан и само-

сталан. А световњаци етоје под притиском јерархије. Дакле, налазећи се на самоме дну, иодвргнути притиску свих виших слојева, световњаци нису ништа друго, него мртва, бездушна маса, осуђена на робовање. Како догматичко учење, тако исто ирактика и уредбе римске цркве нредстављају иоложај и одиосизме^у папе и јерархије с једне стране, и између последње и световњака с друге, одиста у таком виду, да се порабоћење нижих слојева од виших јавља као коренити закон црквене организадије и црквеног живота у католицизму. Реч Божја учи, да сам Дух Оветн поставља епискоие на дело службе (Дела, XX, 28. Посл. Ефес. У. 12.). А паписте тврде, да, пуномоћи само јединог првосвеш.теника римско цркве исходе непосредно од Духа благодати. По томе само једини иапа носи по праву титулу уЈсагшз Сћга{} и назива с.е ер18сори8 шнуегваНв, којим се називом означава, да је он једини еиископ у целоме свету, да само један он и јест у целој васељени енископ у правом смислу. А што се тиче других епископа, они су викари не Христови, него напини. Они и не добијају своју пуномоћ неносредно од Духа Светога, него посредством првосвештеника Рима, и своје јерархијске пуномоћи не могу објављивати друкчије, него у зависности од напе и само у такој мери, у каквој им то буде одобрено од аиостолског престола у Риму. Отуда у. средњем веку насташе заклетве епископа у верности папи. А на том се основу неки од средњевековних епископа чак и потписиваху „ уоп Ле8 рар81Нсћеп бћгМев ОпасЈе" место „Божјом милошћу еиископ". 1 Али папски ансолутизам достиже своју кулминацијону тачку у ирисвајању епискона Рима, да поставе свој авторитет више авторитета васељенских сабора. Васељенски сабори —- то је сама васељенска црква. Њихов се авторитет оснива на томе, што се они, нредстављајући саму васељенску цркву, јављају као носиоци Духа Вожјег, који ће, по обећању Господњем, научити црквг свакој истини (Јов. Х1У, 26; ХУ1, 7-14). На основу тога је сталност авторитета васел.енских сабора била утврђена до тог стеиена, да су чак у ХУ1, веку, када је била иодпгнута застава реформације и кад су сви авторитети били низвргнути, протестанти доста дуго време тражиди 1 Јапиз. Бег Рар§1 ип<1 (1а8 СопсП. Бе)рг1^. Ј869 8. 187.